Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Ширењем велике сиријске заставе испред Бранденбуршке капије, око 500 сиријских активиста и избеглица обележило је прекјуче пету годишњицу почетка грађанског рата у Сирији, узвикујући: „Живела Сирија, доле Асад!”
Међу окупљеним Сиријцима један је држао транспарент на којем је писало: „Хоћете да зауставите талас избеглица? Зауставите Асада и Путина у Сирији.”
И док избегли Сиријци и даље мисле да овим порукама могу да подстакну Немце и Европљане на рушење сиријског председника, у Немачкој се поводом „рођендана сиријске револуције” анализира колико је сиријски грађански рат заправо променио саму Немачку.
И заиста, мало ко је у марту 2011. очекивао да ће демонстрације на улицама Дамаска дугорочно имати утицаја на најјачу европску економију – од тога да ће се Берлин „охрабрити” да без одобрења Уједињених нација војно учествује у сукобу, преко тога да ће земљу запљуснути талас избеглица, који ће утицати на промену политичке сцене и статуса Немачке унутар Европске уније, до тога да ће односи са Москвом варирати од дипломатске подршке до хладноратовске затегнутости.
Пре пет година, прве реакције Берлина на антивладине протесте у Сирији ишле су пре свега ка подршци опозицији. Средином јула 2011. тадашњи руски председник Дмитриј Медведев открио је да са немачком канцеларком Ангелом Меркел ради на стратегији да убеди сиријску владу да одустане од насиља и почне конструктивни дијалог са демонстрантима.
Ова стратегија није уродила плодом, па се у Бундестагу већ у августу чули захтеви да се Сирији уведу санкције, а Меркелова је у заједничкој изјави са француским председником и британским премијером тражила од Асада да одмах сиђе са власти.
Дуго је званични Берлин инсистирао на рушењу Асада све док се није испоставило да су се међу противницима Асадовог режима изродиле и терористичке групе, попут Исламске државе (ИД) и Нусра фронта, подједнако опасне и за Запад.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
