Да ли држава оглашавањем држи медије у шаци? Коме у расподели новца иде више – традиционалним или „другосрбијанским” медијима? Савет за борбу против корупције је и јуче, поново представљајући свој лањски извештај о медијима, акценат ставио на спрегу државе и медија, али полемика је отишла у другом правцу. Драмски обрт је направио уредник „Информера” Драган Ј. Вучићевић који је на конференцију дошао са жељом да открије како је „дискриминисан” у односу на друге медије, нарочито у поређењу са онима који се представљају као критички настројени према власти.

– Моја фирма, узгред погрешили сте име у извештају, за четири године је од свих државних органа добила 17 милиона динара. Идемо даље, „Пинк” је добио 37 милиона. Упамтите број 17 и 37 милиона. Сад долазимо до најзанимљивијег – „Време”д. о. о. која издаје недељник чији је тираж око 2.000 примерака добио је 34 милиона, Рингијер Аксел Шпрингер 234 милиона, Данграф који издаје само „Данас” и неке књиге 244 милиона, агенција Бета 57 милиона… Из овога се да закључити да највећи критичари власти и државе, што не мислим да је лоше, добијају највише пара – засуо је подацима чланове савета уредник „Информера” понављајући као рефрен да „они који државу највише нападају добијају највише пара”.

И овај пут, као и када се пре месец дана појавио на конференцији Независног удружења новинара (НУНС) о прислушкивању новинара, успео је да изазове негодовање великог дела присутних. Из публике се могао чути подсмех, али и претње попут „Идиоте, пребићу те”.

Али поменути извештај заиста показује да је за четири године, од 2011. до 2014, од укупно 60,9 милиона евра колико је држава одвојила за промоцију, велико део отишао на оне медије који се поносе етикетом „независни од власти”.

Овај извештај показао је и да држава много мање новца даје за оглашавање у медијима него што је био случај 2011, када је Верица Бараћ утврдила да држава за рекламе годишње троши 35 милиона евра. Тако је овај извештај, на несрећу све сиромашнијих новинара, демантовао тезу својих аутора о спрези власти и медија.

Откако је у децембру савет први пут представио овај документ, није се много тога променило. Пристигли су подаци једино још из Министарства спољних послова који показују да су њихови трошкови промоције 24,8 милиона динара, владе (13,4 милиона динара) и Поште Србије (на дотације и спонзорства потрошило око два милиона евра). Међутим, ови подаци нису ни близу спектакуларне суме од 840 милиона евра, колико чланови савета нагађају да износи тржиште оглашавања. Чак и да су „Телеком” и „Србијагас” доставили податке о својим промоцијама, овај број био би недостижан.

Највише промене, заправо, било је у јавном наступу финансијске форензичарке и чланице Савета Мирославе Миленовић. Иако је раније инсинуирала да су и тендери и аукције један од могућих начина контроле државе над медијима, узимајући као пример лист „Политика”, овога пута није изнела ту тезу. Међутим, укоричено издање извештаја у последњи час је обогаћено карикатуром Предрага Кораксића Коракса из „Данаса” од 26. јануара, који оптужује „Политику” за вандализам над Куцом људских права.

Миленовићева јуче није била расположена ни да коментарише случај „Недељника”, листа који је прошлог пута апострофирала као магазин у којем је објављен „плаћени интервју на пет страна” са Бојаном Пајтићем, председником АП Војводина, упркос чињеници да је уредништво „Недељника” посебно означило тих пет страна и читаоцима јасно ставило до знања да је реч о промотивном тексту.

Док се већина присутних згражавала на сваку помисао да држава даје новац медијима, професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић казала је да она нема ништа против.

– Али то би требало да чини попут скандинавских земаља. Примера ради, Финска помаже медијима тако што издваја 103 евра по глави становника. Реч је о директним субвенцијама, али тамо нема проблема са слободом медија. Нажалост, ми за 25 година нисмо успели да изградимо систем – казала је професорка Миливојевић.