Од нашег сталног дописника
Подгорица – На централном тргу у Мурину, градићу на северу Црне Горе, пре десетак дана постављена је табла на којој пише „Трг НАТО жртава”. Табла је постављена у част и помен невино страдалих грађана те варошице током бомбардовања 30. априла 1999. године.
Лидер Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић са грађанима Мурина саопштио је да су се одлучили да самоиницијативно поставе таблу са називом трга, јер се Скупштина општине Плав „супротно закону, оглушила о иницијативу грађана Мурина и Одборничког клуба Демократског фронта (ДФ), који су захтевали да се поштује воља грађана и да се трг назове ’Трг НАТО жртава’”.
„Трг се сада зове ’Трг НАТО жртава’, и то је најмање што ми случајно преживели можемо да учинимо. Ми заправо показујемо да нисмо дозволили да нам сломе кичму и затру памћење и да нам нико на силу не може наметати одлуке”, каже шеф Одборничког клуба ДФ-а Милун Зоговић.
За лидера ДНП-а Милана Кнежевића постављање табле је отпор забораву, „отпор сваком покушају идеолошког и националног преваспитавања људи у Мурину и грађана Црне Горе и она није уперена против било кога”.
Из плавске општине стигле су прве претње да ће уклонити постављену таблу, „јер о томе није донета одлука Скупштине општине”.
Потомци невино страдалих жртава у НАТО злочиначком нападу на Мурино од којег су НАТО бомбе направиле згариште поручују да ће дати своје животе управо тамо „где су НАТО зликовци убили нашу децу”, али неће дати да се уклони табла са натписом „Трг НАТО жртава”.
„Табла може да смета само ономе ко је починио то зверство или онима који их подржавају”, каже нам председник Месне заједнице Мурино Бранислав Оташевић.
Он каже да су општини још 2000. године послали захтев да трг носи име жртава НАТО агресије и да се о њему никада није разговарало.
„Крајем прошле године предлог општинске Комисије за давање имена и назива улица и тргова на простору Плава Општина није прихватила једино у делу који се односио на Трг НАТО жртава. Тражили смо од председника Општине Орхана Шахмановића да од владе тражи мишљење о том питању, што он мислим није урадио, или јесте па му је сугерисано да одбије због додворавања тој агресорској организацији, како би што пре ушли у њу из својих личних интереса”, прича нам Оташевић. „Након тога направили смо ширу консултацију са народом Мурина, Велике и Брезојевице и сложили се да ми то урадимо као наш дуг и обавезу према тим жртвама и поставимо ту таблу, што смо и урадили.”
Мештани овог краја поручују да је именовање трга легитиман чин и да ту нема никакве сметње нити штете било коме, јер „није уперено ни против кога, нити се сме користи у политичке или дневнополитичке сврхе, већ искључиво као дуг и пијетет према страдалима”.
„Ово су наше жртве, наш дуг према њима, а злочинци који су то урадили или они који их подржавају нека извине ако ово шкоди њиховим интересима и намерама. Истина је да је на Мурино извршена агресија и злочин без повода и оправдања. Знамо ко је то урадио и зашто, а сад још ти исти очекују да пред њима повијемо главу и да не смемо ни помен тим жртвама учинити, што неће дочекати. Ми смо таблу поставили, она ће ту стајати, они је могу мицати, али ми ћемо је одмах вратити колико год пута буде требало”, поручује Оташевић. „Уместо да држава Црна Гора дан када је бомбардовано Мурино прогласи за национални празник, актуелни режим на сваки начин покушава да страдање невиних грађана релативизује и представи као случајну грешку. Због тога је обележавање трга у Мурину јасна порука да се не миримо са заборавом, нити пристајемо на одлуке у којима нису учествовали грађани. Ова табла никоме не представља претњу и могу само да искажем жаљење због тога што и раније није постављена, јер ако се одрекнемо успомене на наше невино настрадале грађане и сами заслужујемо заборав”, поручио је он.
Љубомир Коматина из Мурина, чији је отац страдао у НАТО агресији, не би волео да се ово политизује.
Он каже да су долазили из општине комунална инспекција, а вероватно и полицијски инспектори, који су сликали таблу и сумња да имају намеру да је уклоне. „Та табла никоме не смета и само је у сврху пијетета према нашим жртвама. Цео народ овог простора то хоће, одборници СНП-а у СО Плав поднели су оставке кад је Општина одбила предлог комисије о називу трга”, саопштава Коматина. „Да неће неко случајно да каже да се та агресија није десила, да жртава није било. Не бих никоме препоручио да се игра са нашим емоцијама и нашим жртвама и да нам повређује ране, јер на то немају право, а није ни људски ни поштено, и нек се мало замисле над тим проблемом. Шта бисмо и какви ми овде били да преко тих наших жртава идемо са зликовцима и у њихову организацију, а ако је ово сметња онима који хоће да спроведу тај чин уласка у НАТО, то је њихов проблем.”
Бомбардовање Мурина 30. априла 1999. сматра се једним од најтежих злочина током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Авијација је тада са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму који се налази у центру насеља. Страдали су цивили, међу којима и троје дјеце Оливера Максимовић (13), Јулијана Брудар (10) и Мирослав Кнежевић (13), ученици Основне школе „Петар Дедовић”. Том приликом животе су изгубили и Вукић Вулетић (56), радник школе, пензионер Манојло Коматина (72), домаћица Милка Кочановић (69). У нападу су повређени Жељко Белановић, Светлана Зечевић, Тина Миловић, Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.
