Ужице – Знате ли да може да нам се промени име, па да постанемо комунална милиција, рекоше нам ових дана у пролазу комунални полицајци у Ужицу. Изненађени, па и зачуђени што, како објаснише, старомодан и превазиђен назив милиција и милиционар, који код грађана изазива сећања на прошла времена, оживљава у њиховој професији.
Уистину, такво име предвиђа Нацрт закона о комуналној милицији. Министарство државне управе и локалне самоуправе расписало је јавну расправу о нацрту овог закона, која је почела 15. фебруара и траје до 6. марта. У расправи ће представници надлежних државних органа, јединица локалне самоуправе, невладиног сектора, стручне јавности и други моћи да се упознају с текстом нацрта и дају предлоге и сугестије. А за 28. фебруар у београдском Сава центру планирано је, у оквиру спровођења јавне расправе, одржавање округлог стола у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина, на коме ће закон бити представљен.
У нацрту се може читати о сврси, пословима, унутрашњем уређењу, овлашћењима, контролама, оспособљавању, униформама, возилима, заштити комуналне милиције и милиционара. Укупно 58 чланова закона, у којима се прецизно одређује оно што је посао људи у тој професији. Слично као и до сада – рецимо, наводи се да комунални милиционар има следећа овлашћења: упозорење, усмено наређење, провера идентитета, довођење, заустављање и прегледање лица, предмета и возила, привремено одузимање предмета, позивање, видео-надзор, тражење обавештења, па и употребу средстава принуде: „Средства принуде у смислу овог закона су физичка снага, средства за везивање, ручни спреј са надражујућим дејством и службена палица.”
Тако код нас комунална полиција прераста у комуналну милицију, без обзира на став ужичких комуналних полицајаца који ту промену сматрају непримереном. „Ако име милиционар није било одговарајуће и афирмативно за полиције у саставу МУП-а, већ је промењено у име полицајац, не може бити афирмативно ни за комуналну полицију. Ваљда је остало у временима друштвеног самоуправљања крајем прошлог века”, сматрају они, додајући да је требало наћи „неко ново некомпромитујуће име”. Речју, имали би они шта да кажу о томе уколико се укључе у јавну расправу о нацрту закона.
