Данас у 13 часова из Београда за Скопље креће аутобус са бившим играчима и тренерима који су исписали неке од најлепших страница историје српске и југословенске кошарке, а у главни град Северне Македоније одлазе на дводневно дружење поводом 80. рођендана „оца македонске кошарке” Лазара Лечића. Било је у плану да отпутују прекјуче, али је дошло до померања због доласка папе Фрања у Скопље.

Биће ово један од највећих скупова великана југословенске игре под обручима од распада земље у којој су се прославили, јер гостовање су најавили и Лечићеви пријатељи и некадашњи ривали из Љубљане, Загреба, Сплита, Чачка, Сарајева… Пре девет година, у Горишким брдима (Словенија), група локалних винара и заљубљеника у кошарку, успела је да сабере већину од чланова прве златне генерације, шампионе света из Љубљане 1970. године.

Међу више од 50 гостију који су потврдили долазак у Скопље, налазе се и Драган Кићановић, Душан Ивковић, Богдан Тањевић, Божидар Маљковић, Мирко Новосел, Никола Плешаћ, Иво Данеу, Рато Тврдић, Петар Сканси, Дамир Шолман, Жељко Јерков, Дино Рађа, Радован Радовић, Братислав Ђорђевић, Мирољуб Дуги Дамјановић, Срећко Јарић, Драган Ристановић… Из Грчке стиже Панајотис Јанакис кога је Лечић тренирао у Арису. Председник Организационог одбора Васил Тупурковски, некадашњи председник Кошаркашког савеза Југославије и члан Председништва Југославије, протекла два месеца обишао је малтене све кошаркашке центре у региону да би овакав скуп био могућ.

– Долазе људи из целе Југославије. Задовољство нам је да организујемо овакав догађај. Понекад се у овој држави легенде не поштују, па ни Лазар Лечић није изузетак. Надам се да ћемо смоћи снаге да овако нешто организујемо и за друге спортске величине – рекао је Тупурковски уочи тродневног догађаја (среда–петак) у хотелу „Александар Палас” у Скопљу, који организују олимпијски комитет и кошаркашки савез те земље, клубови Работнички и МЗТ, као и Агенција за спорт и младе.

Иако су се многе институције укључиле, до овог окупљања је дошло спонтано, како каже један од иницијатора Мирољуб Дуги Дамјановић, некадашњи репрезентативац из Радничког:

– Све је било апсолутно спонтано. Ово је договор једне генерације. Благоја Георгијевски, Драган Радосављевић и ја, који се иначе дружимо, рекли смо: „Хајде да урадимо нашто за нашег Лазу!” Тако је све кренуло и одједном толико нарасло да ћемо имати невероватно дружење у Скопљу.

Кад је реч о Радосављевићу, он је био јунак једног од највећих „скечева” у историји европске кошарке, који је режирао најнесташнији тренер на овим просторима Лазар Лечић…

Работнички је у четвртфиналној групи Купа победника купова, у сезони 1975–1976, играо са екипом АСПО из Тура. Пошто је на утакмици у Француској на полувремену губио са 15 поена разлике, а једини прави центар Радосављевић имао четири личне грешке, Лечић је на полувремену нашао начин како да реши тај проблем. Рекао је масеру екипе да обрије бркове Радосављевићу и да онда замени свој дрес (14) са Никифоровићем (4), тако да се први центар Работничког у наставку појавио на терену без личних грешака, али и – без бркова. Судије то нису приметиле, међутим, настао је проблем када је у игру ушао Никифоровић и кад су му судије, већ после прве личне грешке, показале да мора ван игре због петог прекршаја! Он се у први мах бунио, али га је Лечић брже-боље одгурао с терена…

То је само један од бисера Лазара Лечића (30. јануара напунио је 80 година) који је у каријери био тренер Работничког (1962–1972, 1975–1978), Борца (1972–1973), Олимпије (1973–1975, 1978–1982), Војводине (1982–1983), МЗТ Скопља (1983–1988, 1996), Ариса (1990–1992) и Гостивара (1999–2000). Био је помоћник селектору Ранку Жеравици када је Југославија освојила своје прво злато, на Светском првенству у Љубљани 1970. године.