• Novosti online

    Косовске власти раде против дијалога

    Премијер Словачке Петер Пелегрини у Београд је стигао са привредном делегацијом и том приликом једино отворено питање између две државе затворено је потписивањем Споразума о регулисању дуга Србије према Словачкој. У питању је клириншки дуг направљен пре 25 и више година. Како је Пелегрини стигао у Београд два дана после упада Росу на север Косова и Метохије и хапшења десетинa Срба, ова тема била је једна од важнијих у разговорима са државним врхом. Пелегрини је изјавио да је очекивао јачу реакцију ЕУ и њених чланица на овај упад.

    Словачка је драгоцен партнер у спору Београда са приштинским властима, јер подржава територијални интегритет Србије и једна је од пет чланица ЕУ која не признаје једнострано проглашену независност Косова. Приликом посете председнице владе Ане Брнабић Братислави крајем прошле године, Пелегрини је истакао да Словачка такође сматра формирање косовске војске нелегалним чином. Премијера смо питали зашто се више не чују гласови против трансформације Косовских безбедносних снага у оружане снаге.

    – Став Словачке Републике према једнострано проглашеној независности Косова произлази још из Декларације Националног савета Словачке Републике, усвојене у марту 2007, у којој се обе стране јасно позивају да траже компромисно и одрживо решење. Словачка Република је у својој позицији дугорочно конзистентна и како сматра да је процес који је водио стварању независног Косова једнострани корак без напора да се тражи шири консензус – нема намеру да свој став мења на било који начин. Можете да рачунате на нашу подршку која се односи на очување територијалног интегритета Србије и надаље. Трансформација Косовских безбедносних снага у војску Косова је била кршење међународних споразума, као и самог косовског устава, из чега произлази и несагласност Словачке са овим кораком. Радо бих истакао да то сигурно није само наш став – велика већина држава чланица ЕУ и НАТО-а, укључујући и државе које признају независност Косова, осудила је овај поступак Приштине. То због чега у Приштини нису вољни да чују апеле међународне заједнице није питање за мене, али могу да вам гарантујем да ћемо на међународном пољу и у будућности недвосмислено иступати против једностраних решења која угрожавају поверење између две стране.

    Зашто ЕУ није у стању да се супротстави таквом кршењу међународног права?

    Европска унија је састављена од држава чланица које имају различита интересовања. Није на мени да процењујем ставове наших партнера у ЕУ, али нису то само државе које не признају независност Косова и које осуђују понашање Приштине. И они су позвали да се још једном преиспита ова мера. И то се не односи само на трансформацију војске, већ и на увођење стопроцентних царина на увоз српске робе. С друге стране, ЕУ не може да интервенише у унутрашњим питањима Косова и, уколико у Приштини одлуче да желе и даље да наставе са својом некомпромисном политиком, која је у ствари супротстављена разумном дијалогу, онда је то њихова лична одлука која Косово удаљава од европске перспективе. Чврсто верујемо да ће у вези са царинама од сто одсто ускоро у Приштини преиспитати свој став и да ће ову меру макар привремено обуставити и тако омогућити српској страни да обнови дијалог који у суштини нема никакву алтернативу. Што пре се то деси, то боље. У нарочитом интересу свих нас је да се Београд и Приштина договоре о усвајању компромисног правнообавезујућег споразума који ће појачати амбиције у евроинтеграцијама обе стране.

    Политички односи Словачке и Србије су традиционално на одличном нивоу, сматрате ли да се и економски односи могу унапредити у неким областима?

    Да, ниво наших политичких односа је веома висок и зато смо, сасвим природно, заинтересовани и за јачање наше економске сарадње. Боља енергетска повезаност, инфраструктура, као и железничке везе између држава, области су које имају директан утицај на наше грађане. Ово су јасни примери које схватају и обични људи, јер осећају резултате наше сарадње.

    У вашој делегацији је био и министар привреде, да ли већ имате неке одређене пројекте у виду?

    Технологије су преплавиле цео свет и за сваку област људске делатности – комуникацију, трговину, индустрију, услуге, образовање, али и дипломатију – доносе нове задатке и изазове. Од свих задатака који нас чекају треба пре свега решити квалитетну комуникацију. Са овим циљем успостављена је и Међувладина привредна комисија, која се у среду у Београду састала већ девети пут. Упркос трећем миленијуму и константној могућности да увек будемо на вези, ипак се не чујемо довољно.

    НАТО ће можда променити облик сарадње с „војском Косова”
    Словачка је чланица НАТО-а, како процењујете став алијансе према проглашењу војске Косова?

    Већина држава чланица НАТО-а осудила је овај корак Приштине и позвала је да евентуални процес трансформације своје војске изврши у складу са сопственим уставом, што подразумева и сагласност српске заједнице. Сигурно сте приметили и неколико излагања генералног секретара Јенса Столтенберга, који је апсолутно и безусловно реаговао против оваквог поступка, при чему Приштина мора да схвати да трансформација Косовских безбедносних снага у војску Косова може да значи и промену мандата сарадње НАТО-а са овим јединицама. Дискусија о овом мандату у оквиру НАТО-а тренутно је у току и Словачка ће у њој задржати свој конзистентни став.

    Словачки предузетници су у сталном контакту са амбасадом Словачке Републике у Београду са понудама за привредну и инвестициону сарадњу. Тренутно је разрађено неколико пројеката инвестирања у областима зеленог управљања отпадом и енергетике у Србији, редовно се организују и представљања предузећа у области енергетике и животне средине, такође смо заинтересовани за сарадњу у области е-управе… Има много могућности на обе стране, само их треба искористити. Србија у региону има кључну улогу и покретач је здраве и конструктивне европске сарадње.

    Приликом свих билатералних разговора са државама у окружењу покрене се и питање положаја националних мањина тих држава у Србији. Како оцењујете положај словачке мањине у Војводини?

    Ценимо то што су права националних мањина у Србији захваљујући постојећој легислативи, конкретно Закону о националним мањинама и Закону о националним саветима националних мањина, загарантована на довољно високом нивоу. Национални савет словачке националне мањине, слично као што је случај и са другим мањинским заједницама, не само у Војводини, има на располагању релативно широка овлашћења, и за сада немамо разлог да сумњамо да ће овакво стање бити сачувано и у будућности. Нажалост, ни наша национална мањина није имуна на одлазак, нарочито младе генерације, у иностранство, при чему се у Србију враћа само мали број. Због тога заједнички циљ обе наше државе мора да буде то да у региону створимо економске услове који ће мотивисати све заједнице да остану о својој матичној држави и да доприносе њеном даљем развоју.

    Популисти нуде једноставна решења за компликовања питања
    Резултати европског гласања су познати, какву ЕУ очекујете после избора за Европски парламент?Много ми је драго што су на изборима победиле у великој већини проевропске снаге које ЕУ сасвим оправдано сматрају јединственим цивилизацијским пројектом. Европска унија у сваком случају, као и свака друга организација, има своје грешке, али истовремено нуди својим државама чланицама огромне повластице, укључујући слободу кретања, интензивну трговинску размену и привредну сарадњу, приближавање на пољу науке и културе и, што је можда још важније, већ скоро 70 година на европском континенту – гарантује миран суживот. Нису се испуниле песимистичке прогнозе које су најављивале изразит пораст моћи популистичких и антиевропских покрета. С друге стране, ови покрети нису ни нестали. Сви заједно у ЕУ мораћемо да тражимо одговоре на питања како пружити свим грађанима ЕУ, којих има више од 500 милиона, нову визију за будућност која би популистима одузела привлачност. Не смемо да заборавимо да ове снаге нуде само једноставна решења за компликована питања, које ипак у пракси не функционишу и на крају воде ка погоршању укупне ситуације.

    Шта је ваша процена о односу снага између Меркелове и Макрона, чији кандидат ће бити председник Европске комисије?

    Лидери Немачке и Француске у сваком случају формирају садашњост и будућност европског пројекта. Ја лично поздрављам то што између немачке канцеларке и француског председника владају добри и отворени односи који омогућавају конструктивну комуникацију, што је у интересу свих држава чланица. Не бих хтео да прогнозирам ко ће бити нови председник Европске комисије, али ће сигурно то бити представник проевропског блока.

    Како ће то утицати на проширење ЕУ и какве су шансе за улазак држава западног Балкана?

    Словачка Република дугорочно је једна од главних присталица политике проширења ЕУ и тако ће остати и надаље. Лично сам заговорник мишљења да европски пројекат не може да буде комплетан пре него што се приме све државе које то желе из региона западног Балкана. Апсолутно се залажемо за појачање динамике процеса проширења и отварање свих преговарачких поглавља у случају држава кандидата које су технички спремне за отварање. Нажалост, не деле све државе чланице ЕУ наш став. Тешко је предвидети да ли ће нови састав Европског парламента, односно Европске комисије, према проширењу имати изразито другачији став, али могу да гарантујем да ће се јасно чути глас Словачке у Бриселу у корист агенде проширења и у будућности.

    Словачка је чланица Вишеградске групе, ваш основни проблем са ЕУ је питање мигрантске политике, шта очекујете с тим у вези у новом сазиву?

    Иако су на врхунцу мигрантске кризе државе Вишеградске четворке биле критиковане због својих ставова, данас је већ јасно да неконтролисано отварање граница или предложени систем квота за прерасподелу миграната нису разумне алтернативе. Не мислим онда да је у односу између Вишеградске групе и европских институција или неких других држава чланица миграција још спорна тачка. Наш заједнички задатак је да тражимо у овој области одржива решења, при чему морамо нарочито да се фокусирамо на јачање контроле спољних граница и уз помоћ Фронтекса, као и на сарадњу са транзитним и матичним државама миграната, зато што проблем треба да се реши директно тамо где је настао.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com