Многи аутори су проучавали и описивали живот и рад кнеза, а затим краља, Петра Карађорђевића. Почев од кнежевог детињства, првобитног војничког живота, ратовања; до женидбе, губитка супруге, боравка као удовца са децом у Црној Гори, после тога у Швајцарској и касније, од избора за краља Србије 1903. године, па до његовог доласка у Србију и вођењa Краљевине Србије. Међу тим текстовима не наилази се на податке о томе да је краљ Петар играо шах.

Али зато у „Успомени на краља Петра”, аутора Д. М. Ружића (рукопис, 1903-1915), необјављеном рукопису који сам нашао у породичној архиви, на неколико места може да се прочита да је краљ Петар са њиме шах играо често.

Мој деда Добросав М. Ружић (1854-1918), чије је име у оригиналној, руком писаној, крштеници из 1854. године, уписано као Добросав, а које је он од 1872. године, чим је напунио 18 година, стално, чак и у званичним документима, писао као Доброслав, за време Обреновића је као присталица Карађорђевића отпуштан из службе, хапшен, осуђиван. Путовао је 1892. године до Црне Горе и на Цетињу се упознао са тада кнезом Петром Карађорђевићем. По избору кнеза Петра Карађорђевића 1903. године за краља, Д. М. Ружић, сенатор за округ ужички, члан је званичне државне делегације која у Женеви краљу Петру уручује одлуку о избору. По доласку у Србију, краљ Петар га поставља за библиотекара Краљевске библиотеке, па за министра просвете, а на краљев предлог Народна скупштина га бира за државног саветника што он остаје до краја живота.

Краљ Петар га је позивао да играју шах, а при томе се, као што може да се види у даљем тексту, разговарало и о актуелним свакодневним политичким темама.

27. децембра, 1905. Данас је Свети Стефан, и како неколико мојих пријатеља славе тог дана, то сам са женом пошао да им честитам славу. Тек што сам дошао код Дра Динића, кад жандар из Двора, донесе ми позив, да у 4½ часа будем код Краља. Тачно у то доба био сам тамо. Краљ ме је задржао на вечери, сем принцезе [принцеза Јелена, кћерка краља Петра. Прим. Д.Д.Р.], њене дворске даме, била је још и г-ђа Ненадовићка, ујна Краљева. У сали за пушење играли смо шаха краљ и ја. Разговор се водио о револуцији у Русији. Интересантно је да је краљ имао врло правилне погледе на догађаје у Русији. Уставност је требало дати раније, а не да се она револуцијом извојевава.

У 10 часова, већ смо се разишли. Краљ је врло тачан, у 7½ часова је вечера, а у девет иде у кревет, изузетно остаје до 10 или најдаље у 10½, а устаје врло рано. За јелом не пије ништа сем буковичке воде, уопште алкохолна пића никад не пије.

27. октобра, 1906. Данас сам позват на вечеру, после вечере играли смо шаха. Краљ је се распитивао о Јовану Томићу библиотекару, хвалећи га као вредна и озбиљна научењака.

Краљ живи врло дијетално, пије само киселу воду. Леже рано и устаје рано. Обично је у 5 сати на ногама, а некад и раније.

12. јула, 1907. Отишав у Двор, краљ ме је питао где ћу да проведем ферије и да ли бих хтео да идем са њим у Брестовачку Бању. Извинио сам се. После кратког разговора пријави се Јаша Ненадовић, рођак краљев и посланик у Цариграду, одмах за њим уђе и престолонаследник Ђорђе. Краљ оде у другу собу да се по обичају умије. Јаша изађе, а и ја за њиме. Одмах изађе краљ са престолонаследником, овај оде у свој дом, а ми са краљем у трпезарију. После вечере са Краљем играо сам шаха.

Краљ је причао после о својим Сен-сирским друговима [Кнез Петар је 1864. године завршио чувену француску Војну Академију Сен-Сир. Прим. Д.Д.Р.], о колегијалности и другарској љубави између њих. Један између њих води бригу о свима, и ако је ко од њих потребит, или му што треба, он удара разрез колико ко треба да пошље, и нико не пита зашто.

„Кад сам ја – вели – изабрат за краља, после три дана, добио сам извештај од свога друга, да из Банке могу подићи 100.000 динара, да ми се нађу. Моји другови су скупили чим су чули за мој избор рачунајући да ћу имати велике трошкове.”

5. новембра, 1907. Затекох краља у његовом кабинету, где чита новине. После поздрава даде ми да прочитам поверљив извештај нашег посланика на Цетињу. После вечере играли смо као и обично шаха. За сутра, рече ми краљ, да дођем у 6 часова, позвао је Љубу Давидовића бившег Министра и Јову Томића, библиотекара.

16. априла, 1908. Други дан Ускрса био сам на ручку и тада ми рече да дођем у 6 часова где ћу остати и на вечери. Кад сам отишао, причекао сам мало, јер је код њега био секретар му Јовица Христић. Краљ је био доста расположен и задовољан. Причао је да је наредио, а министри су дали реч, да ће избори бити потпуно слободни – мада је тајним гласањем ујемчена слобода избора. У току разговора дошао је министар Марко Трифковић, те сам се за часак повукао. По вечери играли смо шаха.

7. августа, 1908.Телефоном ме зовну Краљ да дођем на партију шаха, а пошто је обед у 7½, то да дођем раније. Краљ ме је примио одмах. Разговор је вођен о изборној ситуацији. И овом приликом краљ је казао да ће избори бити слободни.