Када су банке почетком прошле деценије почеле да долазе на наше тржиште старијима од 65 година веома нерадо су отварале врата својих пословница. Они су, због доби, за њих били ризични клијенти. Сада више није тако. Да ли је криза променила гледање банкара на пензионере и старије људе, јер имају редовне приходе док многи млади немају, или је, можда, конкуренција учинила своје, тек пензионери сада могу да добију не само краткорочне зајмове попут готовинских или потрошачких, већ и стамбене који су на дуже стазе. Истина за вољу, цена позајмљеног новца за пензионере је већа него за остале клијенте, као и цена осигураног зајма. У случају отплате стамбеног кредита банке се не задовољавају само хипотеком на купљеној некретнини, већ траже и друга средства обезбеђења попут тога да неко јемчи за њих, односно да буде жирант или солидарни јемац. Слично је и са кредитним картицама. Многе банке за издавање „пластичног новца” старијима од 65 година траже и жиранта.

Подсећања ради у случају узимања стамбеног кредита банке су прво, у прошлој деценији, тражиле да корисник оваквог зајма у тренутку отплате последње рате не може имати више од 65 година. Касније су критеријум прво „олабавиле” на 70, а затим и на 75 година.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ