Нотр Дам и Ал Акса горели су истог дана. Услед европоцентричности, очи света су биле упрте у Париз, не и у Јерусалим. По свему судећи, Ал Акса је претрпела мању штету, и санација неће бити тешка, захваљујући брзој интервенцији ватрогасаца. Нотр Дам је, с друге стране, претрпео велику штету. Па ипак, није се толико помињало да гори храм посвећен Богу и хришћанству, већ „најзначајнија туристичка атракција после Ајфеловог торња”.

Да ли је Нотр Дам током година постао управо то? Да ли је свака црква на Западу постала средство којим се згрће новац? Да ли таква судбина очекује и наше цркве и манастире? Ако их не представљамо пажљиво, и ако заборавимо њихову намену, опомена ће се десити. Ако 800 година треба да нестане за два сата, могуће је.

Још једна ствар нама у Србији треба да служи за опомену у овом примеру: чини се да смо заборавили колико је културно наслеђе крхко, и поред наше историје и веома скорашњих уништавања нашег наслеђа и верских објеката на Косову и Метохији 2004. године. Нека нам Нотр Дам, са којег су звона објавила победу (не пораз) српске војске 1389. године, то и покаже.

Милан Дробњак,

дипломирани арабиста и туристички водич