Прошлогодишње стране директне инвестиције наговештавају да се економија најзад креће узлазном линијом. У 2015. години страни инвеститори уложили су нових 1,5 милијарди евра што је за око 300 милиона евра више него годину дана раније.
Ипак та улагања знатно заостају за временом пре кризе. На укупан пад инвестиција, што ће рећи и домаћих и страних, и државних и приватних, претходних дана указала је и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) у свом извештају о транзицији региона. По њима Србија је годишње „кратка” за инвестиције на нивоу од три одсто бруто домаћег производа што износи око милијарду евра.
Додатно, недостатак инвестиција је проблематичан и уколико се погледа други податак ЕБРД-а, а то је да је Србија рекордер по паду инвестиција за време кризе. За то време, тачније од 2009. до 2013. пад инвестиција код нас износио је седам одсто, у Украјини, Молдавији, Кавказу око 6,5, у централној Европи око 3,5 процената. Толики је пад био и у Југоисточној Европи. У Русији пад је био мањи од два одсто.
ЕБРД нам замера и да смо у погледу јавних, односно државних инвестиција, знатно подбацили, а управо су оне неопходне за дугорочан раст и зато јавне инвестиционе пројекте треба убрзати. По њима, побољшана саобраћајна мрежа може да буде главни покретач раста јер директно утиче на стране директне инвестиције и спољну трговину.
И домаћи стручњаци су, иначе, упозорили да ће нас пад инвестиција коштати. Павле Петровић, председник Фискалног савета је на традиционалном децембарском саветовању на Економском факултету, указао да су инвестиције, као компонента БДП-а, највише умањене у односу на 2008. годину. Према његовим подацима, реални пад износи чак и 25 одсто што је главни узрок стагнације. Без снажних улагања нема високог и одрживог раста, а прилив инвестиција у 2015. представља преокрет.
Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је ЕБРД до поменутог податка о недостатку инвестиција на нивоу три одсто БДП-а дошао поредећи нас чије укупне инвестиције износе 19 одсто БДП-а и Централноисточне Европе (ЦИЕ) где тај просек износи 22 одсто.
– Ми треба да повећамо укупне инвестиције на већи ниво од тог, јер су и њихова улагања због кризе смањена. Поређења ради, пре кризе у периоду 1995–2008. у том региону укупне инвестиције су просечно износиле 25 одсто БДП. То је ниво коме треба да тежимо. Држава треба да повећа своје инвестиције за један до 1,5 одсто, а и приватници због побољшања привредног амбијента. У делу приватних инвестиција брже реагују странци, јер имају више пара – сматра Арсић.
Он додаје да су јавне инвестиције у просеку биле за преко два одсто БДП ниже него у ЦИЕ, док су и приватне инвестиције биле ниже од просека ЦИЕ, али је то одступање мање и износи један одсто. Држава може да утиче на раст укупних инвестиција кроз повећање јавних инвестиција са 2,5 на четири до пет одсто и стварање подстицајних услова за повећање приватних инвестиција на 20 одсто БДП.
Стране директне инвестиције су у другој половини прошле године знатније порасле, чак брже него у другим земљама. Објашњење за то је велика количина јевтиног капитала уз реформе на побољшању привредног амбијента. Арсић каже да би за значајније резултате такав темпо инвестиција требало да се настави и наредних година.
Повећање јавних инвестиција за један до два одсто БДП би, преко повећане тражње, такође краткорочно утицало на убрзање привредног раста. Боља инфраструктура – нови и обновљени путеви и железничке пруге – дугорочно би повећала стопу раста привреде.
Ипак, за раст привреде кључно је повећање приватних инвестиција, указује Арсић, а инвеститори поред макроекономске стабилности и добре инфраструктуре захтевају и добро уређене институције и снажан финансијски сектор. Разна истраживања, међутим, Србију по квалитету институција сврставају на само дно европских земаља. Годинама се понавља да је заштита власничких права слаба, независност судства ниска, корупција висока, док је привреда оптерећена компликованим, нејасним и непотребним прописима.
