Србија је у четвртфиналу Дејвис купа, али само Новак Ђоковић зна да ли се средином маратонског меча са Михаилом Кукушкином кајао што је ове године прихватио да игра за државну репрезентацију. Јер, на почетку сезоне у којој се од њега очекује олимпијско злато и коначно освајање Ролан Гароса, дошао је у опасност да тешким поразом од 79. тенисера света доведе у питање дуго стицано самопоуздање. Упркос томе што је на мечу са Казахстаном сву одговорност преузео на себе, играо сва три дана и био прави вођа малодушне публике, коју су само његови покрети рукама покретали да докажу предност игре на домаћем терену.
Током готово пет сати борбе са јуче изванредним Кукушкином, улог је била кривица за пораз Србије од знатно слабијег Казахстана, али и наставак личних неуспеха, после предаје у четвртфиналу турнира у Дубаију. Ипак је најбољи тенисер света – уз подршку гледалаца којима су у критичном делу јучерашњег окршаја бесплатно отворене капије Дворане „Александар Николић” – успео да победи малодушност и сломи стаменог Кукушкина на само себи својствен начин, без обзира на море дуплих грешака и промашаја. Два пута је достизао сет заостатка и на крају коначно дигао београдску публику на ноге: 6:7 (6:8), 7:6 (7:3), 4:6, 6:3, 6:2.
То је, међутим, било тек изједначење на 2:2 у мечу са Казахстаном, јер су Недовјесов и Голубев дан раније савладали Зимоњића и Ђоковића без изгубљеног сета и стекли предност од 2:1. Сав труд најбољег тенисера света пао би у воду да се Виктор Троицки у петом, одлучујућем сету, није искупио за пораз од Кукушкина првог дана. Зато се Новак, после победе, обраћао пре свега публици, која је првог дана изневерила Троицког и одмах после Ђоковићеве победе над Недовјесовом испразнила халу:
– Молим вас, знам да је овај меч трајао пет сати, да сте изгубили гласове, мени сте помогли, ви сте пресудили да се вратим у меч и победим. Останите уз Виктора и подржите га да добијемо меч –апеловао је Ђоковић, додајући да је одиграо један од, психички и физички, најтежих мечева у каријери:
– Мој противник је одиграо на високом нивоу, на крају се и он уморио, али био је близу победе. Да је добио не би било незаслужено. Ја после трећег сета нисам знао где ћу, публика ме извукла, они су ми дали крила, снагу и невероватан мотив. Сад се надам да ће Виктор да одради свој посао.
И Виктор није изневерио, ни колегу из репрезентације, ни гледаоце који су остали да га подржавају. Почео је силовито, добивши први сет са 6:2, а недуго затим и други, са 6:3. Но, то није био крај. Многи су се сетили његових несрећних прошлогодишњих пораза на гренд слем турнирима на Вимблдону и у Њујорку, после вођство од 2:0. Али, Троицки је имао и лепших сећања у мечевима на пет сетова, посебно оних из Београда 2010, када је у мечу са Француском донео одлучујући поен за до сада једину титулу Србије у Дејвис купу. Није се опустио у трећем сету, стекао је брејк предности и после безмало два сата изборио кључни поен за екипу: 6:2, 6:3, 6:4.
Нашој репрезентацији следи дерби Светске групе Дејвис купа, гостовање екипе Велике Британије, актуелних шампиона. Проблеми са подршком публике у Београду ова три дана морају бити поука за Тениски савез Србије, који је у последњи час спасавао атмосферу ангажовањем бубњара другог дана и отварањем улаза за гледаоце, трећег. Питање је да ли овакве мечеве треба организовати у главном граду или неком мањем, где ће гледаоци заиста створити шампионску атмосферу громким навијањем. За сада су изгубили само „тапкароши”, а Србија је, на срећу, победила.
