Прослављени филмски редитељ Емир Кустурица и професор Филолошког факултета Мило Ломпар разговарали су вечерас са студентима Факултета политичких наука о изостављању српске традиције и културе у савременом уметничком стваралаштву у Србији.
Кустурица је студентима казао да не жели да снима „пригодне” филмове… нешто што је држава одлучила.
„Нема шансе да ја молим за филм као Вељко Булајић. Мора неко да препозна да је мој рукопис довољно ваљан да пренесе тако величанствену тему као што је Андрићева ‘На Дрини Ћуприја’, мада морам да признам, да се министар културе сетио моје намере да снимим филм о Јасеновцу”, рекао је Кустурица.
Цењени редитељ је нагласио да историјски филмови епохе које би он снимао морају да буду део концепта, који тренутно не постоји у оквиру наше културне политике.
„Треба наћи дирљиву причу да би се филмски представило све што се догађало у Јасеновцу или потрошити много новца да би се дочарала слика времена којег је Андрић тако узвишено исписао у свом делу ‘На Дрини Ћуприја’“, казао је Кустурица.
Српски културни образац, према речима Кустурице и Ломпара, чине светосавска традиција, косовска традиција, сеоба Срба, секуларно искуство које чине Доситеј Обрадовић и Вук Караџић и геноцид над српским народом, који, како кажу, још није освешћен, преноси Танјуг.
„Изван теорије, ти културни обрасци делују обесхрабрујуће у пракси. Они нису напуштени, али због околности које је наметнула четврта индустријска револуција и информатика, утицај српске културе у новом свету је миноран”, рекао је Кустурица и додао да смо ми ипак народ који је „избацио” више песника, писаца, сликара, него, на пример, Чеси.
„Код нас се у последње време појављује безимена литература. Са кинематографским стваралаштвом скренули смо са правца у којем је могуће да оживимо нашу традицију. Ми данас имамо програмерску културу која долази путем екрана и која нема ни моралну ни естетичку вредност. Морал и естетика се једва спомињу у дневном животу”, навео је Кустурица.
Он је изнео своје добро познате ставове о „терору” политичке коректности у главним токовима уметничког стваралаштва.
„Политичка коректност једнака је аутоцензури. Исходиште те аутоцензуре јесте последица једног друштва које не може да истрпи истину. Фејсбук је оно што је био рокенрол и телевизија када смо ми одрасли. То је слика света која се дели између људи и која одједном из неког иделошког разлога бива забрањена. Аутоцензура уводи западну цивилизацију у агонију”, закључио је Кустурица.
