Novosti online

Лајање на сијалицу

Кад премијерне емисије не нуде хвале вредне садржаје, онда се ваља окренути репризама. Један такав бисер за сва времена јесу две емисије „Агапе” Александра Гајшека (Студио Б, недеља у 20 сати) у којима је о великом научнику и српском добротвору Михајлу Пупину сликовито, надахнуто, емотивно, са пуно важних података и детаља говорила Александра Нинковић Ташић, председник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин” и интеркултурни амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона.

Она је поставила и Пупинов виртуелни музеj који представља научно и културно наслеђе, и аутор је многобројних изложби, организатор тридесетак предавања и трибина у Србији, Црној Гори, Мађарској, Републици Српској и великог броја чланaка, фељтона, специјалних додатака…

Њена вишегодишња активност на прикупљању архивског материјала о животу и делу Михајла Пупина резултирала је са преко 10.000 докумената који чине највећу архиву посвећену Пупину.

Тај дечак из Идвора, који се са пет центи у џепу (које је одмах потрошио на лош колач са шљивама) искрцао са брода у Касл Гардену, без знања енглеског језика, касније је на колеџу, на којем су традиционално учили младићи из богатих породица, низао блиставе успехе и истовремено радио као дрвосеча.

Вечито су му у срцу остале Србија и неписмена мајка Олимпијада која га је упућивала на то да учи и стиче знања. Пупин је поклонио Србији преко хиљаду најразличитијих донација, од вредних здања до помоћи ратној сирочади, плаћања мираза сиромашним девојкама које се нису могле удати без „спреме”, како се то некада говорило, новца за за слепе, за Кола српских сестара у сваком граду…

Овај научник, дипломата по делима, ментор неколико нобеловаца (сиромашнима међу њима је плаћао школарину на универзитету) заслужио је играну телевизијску серију у доброј продукцији која би осветлила сва научна достигнућа и судбину великог човека чији је живот личио на раскошно написани роман.

Да ли се може сваке недеље направити десет сати квалитетног и занимљивог програма?

Може. Јер то чини екипа емисије „Тако стоје ствари” РТС-а и њен уредник Зоран Станојевић, који се са Наташом Миљковић смењује у вођењу ових емисија које, иако у сасвим нетелевизичном термину од 10 до 12 сати радним данима, представљају различите теме и госте који имају о чему да говоре (недавно је то био редитељ Горан Марковић).

У среду је емитован прилог о „Белхоспис центру” за палијативно збрињавање чији волонтери (наравно бесплатно) помажу најтежим болесницима и њиховим породицама.

На некој другој планети, дванаест сати раније, на Пинковој „Фарми”, учесници су се играли фоте. Задатак певачице Зорице Марковић био је да се попне на сто и двадесет пута залаје на сијалицу. Речено, учињено! У сличним задацима су били успешни и остали укућани и за то, од продукције, добили кекс и чоколадице.

Ко зна, можда ћемо ускоро сви лајати на сијалицу. Па ко добије чоколадну бананицу, добио!

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh