Суђење Бранку Лазаревићу, шефу кабинета бившег министра полиције Ивице Дачића и осталим оптуженима за одавање поверљивих информација клану Дарка Шарића настављено је у Специјалном суду уводним излагањима одбране.
Веран Зечар, Лазаревићев адвокат изјавио је да ће у поступку доказати да његов клијент није био члан Шарићевог клана, чији су припадници првостепено осуђени на вишегодишње затворске казне због кријумчарења скоро шест тона кокаина. Он је нагласио да оптужница садржи многобројне незаконитости.
– Пре него што одбрана наведе своје доказне предлоге, суд треба да донесе одлуку о тонским записима и транскриптима који су прибављени надзором комуникација оптуженог Радована Штрпца и незаконитим озвучењем сведока Милета Јерковића. За озвучење Јерковића није постојала наредба истражног судије и ми ни не знамо ко је то учинио – навео је бранилац, тражећи да суд те доказе издвоји.
Он је додао да је Јерковић, кључни сведок против Шарића за прање новца, озвучен вољом полиције и поступајућег тужиоца Саше Иванића, указујући да је такав посао могао бити поверен само прикривеном иследнику који је припадник МУП-а. Зечар је рекао и да је оптужба за злочиначко удруживање застарела и да за поступак за одавање службене тајне није надлежан Специјални, већ редован суд.
Адвокат Младен Магделенић, бранилац Бориса Гаре, бившег шефа за специјалне истражне технике у МУП-у навео је да су његов клијент и Лазаревић, као припадници МУП-а били овлашћени да комуницирају и о службеним тајнама, оцењујући да су оптужбе против Гаре неосноване и нејасне.
Драган Плазинић, бранилац Радована Штрпца, коме се са Шарићем суди и за прање новца од кокаина улагањем у легалне новчане токове нагласио је да је овај предмет политички мотивисан у вези са позицијом Ивице Дачића, председника СПС-а и потпредседника Владе Србије.
– Тужилац је чекао тренутак да се мањинска странка у влади држи у политичком шах-мату док не прођу избори – казао је Плазинић.
Адвокат Велислав Милутиновић, који брани одбеглог Родољуба Радуловића оценио је да је тужилаштво непотребно ушло у поступак из којег ће за државу проистећи већа штета него корист. Он је почетак овог процеса повезао са отварањем преговора о поглављима 23 и 24, закључивши да злонамерни људи у Европи из оваквог предмета закључују да је Србија корумпирана држава, јер се у њој за један мобилни телефон продају службене тајне.
Тужилац Иванић противио се свим предлозима одбране, рекавши да је прислушкивање оптужених обављено у складу са законом, што се види увидом у наредбе истражног судије.
Иванић је у оптужници за Лазаревића тражио три године затвора зато што је Радуловићу и Штрпцу 2008. и 2009. године јављао да полиција прислушкује њих двојицу и Шарића, обећавши да ће им казати уколико буде планирано хапшење. Заузврат, од Радуловића је тражио и добио телефон блекбери, вредан 700 евра. Тужилаштво у оптужном предлогу као доказ наводи тонске записе добијене прислушкивањем Штрпца и Јерковића али и поруке које су, на дан хапшења припадника Шарићевог клана у Уругвају, 15. октобра 2009. године, када је на јахти Мауи заплењено две тоне кокаина, размењивали Дачић и Радуловић. У образложењу се наводи да је Дачић на дан када је спроведена акција против Шарићевог клана, позната као Балкански ратник, послао СМС Радуловићу.
Гара, који је спроводио наредбе истражног судије, неовлашћено је, према оптужници, своја сазнања саопштавао Лазаревићу. Радуловић је, додаје се, од Лазаревића тражио да му провери шта полиција истражује. Састајали су се у Лазаревићевом кабинету у Палати Србија и у кафићу Зодијак на Сењаку. Према тврдњама тужилаштва, 21. децембра 2008. године Радуловић је Лазаревићу дао обећани мобилни телефон на Топчидерској звезди.
У прилог наводима, тужилаштво наглашава да је по добијању ових информација група променила начин комуницирања, а затим су прекинути сви до тада учестали разговори између Штрпца и Шарића.
Иако је оптужни предлог подигнут још у септембру 2014. године, суђење је још у почетној фази. Лазаревић је 2011. године био постављен на место нашег конзула у Атини, а од пре две и по године ради као отправник послова српске амбасаде у Атини.
