Евро је лане, више него раније, био мета фалсификатора. Овакав тренд уочен је у Немачкој, али и другим деловима света. Разлика је једино у новчаницама које су омиљене међу фалсификаторима: у Немачкој се највише кривотвори новчаница од 50 евра, а у свету банкнота од 20 евра.
Бавећи се овом темом, немачки недељник „Шпигл” преноси закључак Немачке централне банке: „Од увођења евра у промет 2002. године није откривено више фалсификованих новчаница. Само је Европска централна банка избројала 899.000 лажних банкнота. Од овог броја, око 11 одсто (95.357) откривено је у Немачкој.”
Први човек Немачке централне банке Карл Лудвиг Тиле суморно закључује: „Фалсификовање новца попримило је забрињавајуће размере.” Колико је ова оцена тачна, најбоље говори податак да је лане фалсификовање евра у Немачкој, у односу на 2014. годину, скочило за чак 51 одсто.
Стручњаци процењују да су лажни еври направили штету од 4,4 милиона евра, што је ипак мање од од 2004, када је остварен негативни рекорд од 6,1 милион евра. Објашњење за ову разлику је једноставно: фалсификатори су те године највише „обрађивали” новчанице од 100 и 200 евра, а сада су се преквалификовали за двадесетице и педесетице. Процена је да су фалсификатори евра широм планете направили штету од 39 милиона евра.
Према сазнањима немачких истражитеља, чак 80 одсто свих евра фалсификованих у Европи стиже из Италије. Незванична престоница фалсификатора новца је Напуљ.
Ново у свету фалсификата јесте то да у промету све чешће проналазе појединачне новчанице „произведене” уз помоћ компјутера.
„На интернету је данас могуће пронаћи све што је потребно да би се направио лажни новац”, каже за недељник „Цајт” Сабрина Дамрат из немачке криминалистичке полиције. „Уз помоћ разних платформи – најбољи програми долазе из Кине – чак и средњошколац са солидним знањем компјутерске технике може да направи добар фалсификат.”
Немачка полиција има и специјално одељење које се бави само овом врстом криминала и где се чувају најоригиналнији фалсификати. Централно место у овој богатој колекцији има новчаница од 300 евра – банкнота која никада није била у промету. Истражитељи не знају да ли је аутор ове новчанице био неки озбиљан фалсификатор или обичан шаљивџија.
Државе се, наравно, свим средствима боре против фалсификатора. Једно од најбољих – али и веома скупих – решења јесте штампање све квалитетнијих новчаница.
Ова формула је примењена и на евро. Већ су у промету нове новчанице: од пет, 10 и 20 евра, а очекује се да би нова педесетица могла да стигне 2017. године.
Реч је о банкнотама штампаним на још квалитетнијем и јачем папиру, са додатном заштитом од кривотворења.
Замена новца је, међутим, скуп посао. Замена двадесетица изведена је крајем новембра прошле године када је у оптицај пуштено чак 4,3 милијарде новчаница од 20 евра. Штампање нових банкнота коштало је осам евроценти по новчаници – укупно чак 344 милиона евра.
Према проценама Европске централне банке, у другој половини 2015. у оптицају је било више од 18 милијарди евроновчаница.