Мошти Светога Саве, које су за Србе вековима биле извор вере, љубави, наде, утехе, радости, спалили су турски освајачи пре више од четири века – 1594. године, 10. маја (по новом календару), на Врачару. Српска православна црква обележила је у Храму Светог Саве сећање на овај тужни догађај. Свету архијерејску литургију служио је српски патријарх Иринеј, уз саслужење епископа топличког Арсенија.

Организован је и културно-уметнички програм у коме су учествовале певачке групе „Гледанице” и „Јутро”, фолклорни ансамбл „Кондир” из Мионице, свирачи на националним инструментима….

– Већ девет година испред Храма, на дан када су спаљене мошти нашег светитеља, организујемо манифестацију „Село-град” за све чији је завичај далеко, да не забораве одакле су потекли. Посвећена је житељима Београда, али и свима који се нађу у нашем граду, како би се боље упознали са нашом историјом и традицијом – рекао је Драгиша Симић, представник Удружења чувара српске традиције и обичаја „Прела и посела” који је беседио „Савину молитву”.

Случајни пролазници, и они који су се затекли испред Храма када је патријарх изашао да поздрави грађане, помало стидљиво распитивали су се који је то црквени празник. Када су сазнали да се обележава годишњица спаљивања моштију Светог Саве, тек онда су остали затечени.

– Које ли је године то било? Стварно сам постиђена што не знам, а припадам високообразованим грађанима. Још теже ми је било кад сам се сетила мог професора историје из Пете гимназије који нам је десетине часова причао о Светом Сави и српској историји. А тек када ми је девојчица од десет година објаснила детаљно где је и када Сава живео и када су му мошти спаљене и на који начин, стварно сам поцрвенела од срамоте. Само се надам да нисам међу малобројнима – рекла је Мирјана И., дипломирани економиста, замоливши нас да јој бар презиме остане скривено.

Мошти Светога Саве спалили су турски освајачи у страху да народ који се окупљао око манастира Милешеве не дигне буну. Проноси се и прича да су устаници у Вршцу у то доба носили барјаке са Савиним ликом, што је Турке, плашљиве од српских устанака, подстакло да униште светитељеве мошти како би Србима утерали страх у кости и оставили их без духовног ослонца.

Постоје различити подаци где су тачно то учинили.

– Према тврдњама историчара Виловског, мошти су спаљене 60, 70 корака од олтара мале Цркве Светог Саве према истоку. Готово сви историчари из 19. века заступали су ову тврдњу. Постоји и податак који је дао књиговезац Возаровић. Он је тврдио да му се у сну јавио Свети Сава и да му је рекао да је спаљен на месту где се сада налази Црвени крст на Црвеном крсту. Он је на том месту поставио дрвени крст, обојио га у црвено, по чему је цео овај крај и добио име – прича др Видоје Голубовић, аутор књиге „Стари Београд – топографски речник”.

Међу грађанством али и историчарима појављују се још две верзије.

– На основу неких тврдњи из 1895. године, мошти су спаљене на Савинцу, односно Малом Врачару. У неким турским списима стоји да је то учињено 1.400 корака од Стамбол капије, која се налазила код данашњег Трга републике, према Ташмајдану. Према записима Аустријанаца који су у Београд ушли 1717. године, на највишој коти Ташмајдана, на месту где је сада ресторан „Последња шанса”, налазио се споменик испред кога је српски живаљ доносио пољско цвеће, сматрајући да су на том месту Турци спалили мошти – напомиње Голубовић.

Принц, монах, игуман, књижевник, дипломата

Свети Сава, рођен као Растко Немањић (1174 или 1175. године), био је први српски просветитељ и најмлађи син Стефана Немање. Замонашио се у 17. години, а потом 1219. године постао и први српски архиепископ. „Законоправило Светог Саве”, које је написао исте године, било је и први српски устав. Заједно је са оцем, који се замонашио и добио црквено име Свети Симеон, подигао први српски манастир на Светој гори – Хиландар.

Свети Сава био је принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата. Његово име и дела поштована су код Срба и за живота, али и после смрти.

Умро је 1236. године и сахрањен у тадашњих бугарској престоници Трнову. После годину дана, његов синовац, српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена, пренео је његове мошти из Трнова у манастир Милешеву. Одатле су их Турци на Велики петак изнели и донели у Београд како би их спалили.