Петиција навијача Ливерпула да Лео Меси буде суспендован због ударања Фабиња после којег је, уместо црвеног картона, добио фаул и након што је „украо” три метра при постављању лопте за извођење слободног ударца, постигао гол за победу Барселоне од 3:0, стигла је до 10.000 потписа. Али, остаће без резултата, за разлику од секвенце из 82. минута прве утакмице полуфинала Лиге шампиона која може да буде и кључна за исход „финала пре финала”. Шансе „црвених” у реваншу биле би много веће са „минусом” од 0:2 и Аргентинцем у публици, а овако вечерас (21 час) на „Енфилду” јуре три гола заостатка против Каталонаца, притом ослабљени неиграњем Салаха, Фирмина и Кеите.
Да све буде апсурдније, тај гол је био Месијев 600. у дресу Барселоне: следећи на вечној клупској листи стрелаца је Цезар Родригез са 232, а од играча из новије историје у врху је још Луис Суарез који је пети са 177 погодака. Још необичније је што је овако велики јубилеј (од петорице фудбалера са толико голова за клуб у озбиљнијим лигама су их дали Кристијано Роналдо и Герд Милер) дошао и као скандал, након што је „број 500” био незаборавни тријумф. Био је то погодак против Реала који је прославио на стадиону „Сантијаго Бернабеу” скинувши дрес који је потом показао према навијачима највећег ривала.
Куриозитет је да је Меси од 500 до 600 голова стигао малтене у истом размаку, од 739 дана, као што је био онај потребан да дође од 400 до 500 (735). За претходне јубилеје је прешао следеће временске дистанце: 1.721 дан од првог до 100. гола, па 654 до броја 200, онда 473 до 300 и напослетку 791 до 400. поготка за Каталонце. Шта повезује фактор времена и шестицу из Месијеве нове „стотке” са вером навијача Ливерпула да у фудбалу нада увек постоји? То што је најспектакуларнији повратак који је видела Лига шампиона извео управо клуб са „Енфилда”, који је анулирао 0:3 за шест минута, исписавши 3:3 у 60. минуту финала против Милана 2005. године у Истанбулу, у којем је после пенала и славио титулу.
Са друге стране, нема клуба који би пре Барселоне требало ставити у исту реченицу са подсећањем на највеће преокрете у двомечима фудбалских еврокупова, будући да је била део три сензационална велеобрта, од највише десет оних који се најбоље памте. Два пута на губитничкој страни, при чему је други у најсвежијем сећању. У четвртфиналу Лиге шампиона лане је било 4:1 за Каталонце против Роме на „Ноу кампу” па 3:0 за Римљане на „Олимпику”. Италијански тим је до 1:0 стигао у шестом минуту, а Месија и друштво елиминисао поготком у – 82.
Може бити да се Барселони тада „вратило” за извесно највећи ролеркостер у нокаут фази Лиге шампиона, из осмине финала 2017. године. Након пораза од Пари Сен Жермена у Француској са 4:0, у Шпанији је заостајала три гола у 88. минуту (3:1). Пролаз са победом од 6:1 донели су јој два поготка Нејмара и одлучујући Серхија Роберта у петом минуту судијске надокнаде. Нико пре тога у европској фудбалској елити није надокнадио дефицит од четири гола из прве утакмице.
До тада се „чудом у Барселони” називао реванш првог кола Купа победника купова из 1984. године, када је у госте стигао Мец. После пораза код куће у првом сусрету са 4:2, Французи су губили и у Каталонији са 1:0, али су од 38. до 85. минута постигли четири поготка вредна пласмана.
Месец дана касније у Београду, у другом колу Купа Уефа, четири гола су одвела Партизан (било је 4:0) до успеха против Квинс парк ренџерса, након пораза од 6:2 у Лондону. Са каквим очекивањима је дошао тренер Енглеза Алан Милери говори то што је по завршетку меча трчао за фудбалерима да их врати на терен како би „играли продужетке” којих није било…
Било је 4:0 и за Депортиво против Милана у Ла Коруњи 2004. године у Лиги шампиона, после 1:4 у Италији (тренер Шпанаца Ирурета одржао је обећање да ће препешачити 56 километара на ходочашћу до Кампостеле ако се избори пролаз). Шпанија као да је предодређена за чуда, о чему сведочи и недавних 4:1 Ајакса против Реала у Мадриду, са партијом каријере Душана Тадића. „Краљевском” клубу је то други пут да је испао након победе у првом мечу у гостима: први је био против Одензеа у осмини финала Купа Уефе 1994. године. После 3:2 у Данској, код куће је поклекао са 0:2. Боље среће Реал је био у Купу шампиона 1975. против Дербија, којег је након пораза са 4:1 у Енглеској избацио са 5:1 на стадиону „Сантијаго Бернабеу”. Са 5:1 је изгубио деценију касније у Купу Уефа од Борусије у Менхенгладбаху, па елиминисао немачку екипу са 4:0 код куће.
Фудбалска теза да „Немци никада не одустају” је често тачна, али један од највећих преокрета еврокупова који се збио у Немачкој, догодио се у окршају два немачка клуба. Чудо у Гротенбургу понело је име по стадиону Бајер Ирдингена који је у четвртфиналу Купа победника купова 1986. отписао Динамо из Дрездена након пораза од 2:0 у ондашњој Источној Немачкој и вођства ривала од 3:1 на полувремену реванша. Пет голова минуса представника тадашње Западне Немачке, који је данас трећелигаш, било је актуелно до 58. минута. Онда је за пола сата дао – шест (7:3, укупно 7:5).
У другом реваншу полуфинала сутра играју Ајакс – Тотенхем (21 час, први меч 1:0 за Холанђане).
