Novosti online

„Љубав и мода” покрећу пројекторе у биоскопу „Балкан”

Девет година од последње пројекције у биоскопу „Балкан”, у овом некада култном месту поново ће бити приказан дугометражни филм. Градски филмофили вечерас ће се окупити на премијери дигитално рестаурираног филма „Љубав и мода” која ће се одржати у истој оној биоскопској сали од које смо се растали 28. марта 2010. уз остварење „На лепом плавом Дунаву”.

Биоскоп „Балкан” само је један у низу храмова „седме уметности” који су платили данак лошој приватизацији. На радост заљубљеника у кинематографију, власник овог објекта Саша Мирчета, који је шест месеци био иза решетака због махинација у куповини биоскопа, ипак ће остварити своје обећање и зграду вратити филмофилима. Без обзира на обнову која је увелико у току и требало би да буде готова 2020. године, врата овог здања повремено се већ отварају љубитељима уметности. До сада је овде, каже, Верица Сујић, директорка Фондације „Саша Мирчета” задужене за културни процват места, одржано неколико изложби и сличних програма, а објекат су посетили и академци из Граца. Они су радили и студију случаја биоскопа „Балкан” који су затим поредили са сличним салама у свету.

– Наша фондација ради на популаризацији културе науке и уметности, а план је да простор биоскопа користимо чак и у периоду радова и адаптације. Он не стоји празан, већ се, кад год је то могуће, у договору са мајсторима, организује неки леп догађај. На тај начин поручујемо људима да кад се објекат заврши он неће бити само сала за пројекције, већ мултифункционални културни објекат – наглашава Верица Сујић.

Тако ће, уместо да гледају филмове у тржним центрима, на паузама између куповине купаћег костима и фармерки, гледаоци по завршеној обнови као некад долазити у „Балкан” где ће се уз пројекције одржавати и представе, концерти, изложбе…

– Желимо грађанима да пружимо прилику да уђу и да прате радове и виде како се простор који памтимо одраније трансформише у онакав какав ће бити следеће године. Пре него што смо заказали пројекцију филма „Љубав и мода” требало је да радимо унутрашњу столарију објекта. Радове смо зато мало померили, како бисмо омогућили да се то остварење прикаже баш код нас – објашњава Сујићева.

Наша екипа посетила је јуче биоскоп „Балкан”. Путници са оближње аутобуске станице као да су заборавили шта се крије иза великих металних врата па, ослоњени на њих, чекају аутобус. Иза капије, степениште украшено са неколико великих саксија. Ушавши у салу закорачили смо на свеже изливену плочу. Наравно, препознатљивих седишта нема. Нема још ни великог платна каквог се сећамо. Али, да се већ увелико ради на враћању старог сјаја овој згради одмах се види по освеженим орнаментима сале, који су се, сазнајемо, месецима обнављали. Све се ради у консултацијама и уз дозволе Завода за заштиту споменика, пошто је зграда под његовом заштитом као споменик културе.

– Сви нивои су очишћени, ојачана је конструкција, изливена плоча, односно урађена бетонска кошуљица пошто се зграда тресла сваки пут кад прође аутобус. Саниран је и кров, а реновирана је и фасада. Сада радимо на постављању нових прозора и врата, а после тога, кад се заврше ти груби радови, прелази се на уређење ентеријера – објашњава Верица Сујић.

Упркос томе што су радови у току, посетиоци биоскопа су потпуно сигурни, уверава она.

– Публика не иде на нивое који нису обезбеђени и користи се само спрат на коме је биоскопска сала. За њено коришћење урађени су сви потребни елаборати безбедности, а етаже које нису у функцији су физички ограђене – истиче директорка Фондације „Саша Мирчета”.

Затвор због пропасти „Београд филма”

Саша Марчета је биоскоп „Балкан” купио 2008. године од Николе Ђивановића, који је због уништавања „Београд филма” завршио у затвору. Обнову објекта први пут је започео још 2010. поправком крова и изградњом подземних етажа. Али, тада је Марчета ухапшен и осуђен на шест месеци затвора. Таквом новчаном трансакцијом он је Ђивановићу помогао да лажним књиговодством умањи порез на добит и избегне исплату дивиденди малим акционарима, радницима „Београд филма”, најстаријег српског предузећа за производњу, дистрибуцију и приказивање филмова.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh