Шта мислите: Да ли постоји „љубав на први поглед”? Они који добро разликују љубав и заљубљеност, рећи ће да може да постоји заљубљивање на први поглед, али не и љубав, зато што можемо заволети само особу коју смо добро упознали и прихватили. Када је у питању љубавни живот, важи да што боље уочавамо разлику између одређених појава, осећања и понашања у љубави – што смо емоционално писменији – боље ћемо се оријентисати у овој области. А то значи да ћемо лакше доћи до циља и бити задовољнији и срећнији.
Односи љубави су нам толико важни да нам је цивилизација заснована на љубави. Из љубави и због љубави бирамо партнера, улазимо у брак, правимо децу, тако да се породица, та основна ћелија друштва, темељи на љубави.
То што је љубав основна лична и заједничка вредност, у потпуној је супротности са бројем појмова и речи које користимо да опишемо љубавне феномене. Сама реч љубав у себе укључује веома велики број различитих значења, да уопште није сигурно да двоје који са међусобним разумевањем причају о љубави, говоре о истом. Тај проблем постоји и када стручњаци говоре о љубави, јер не постоје шире прихваћене дефиниције појмова.
Додатни проблем је што не постоје општије прихваћени ауторитети за питања љубави. Разлог је што сваки човек, без обзира на степен образовања, сматра да сасвим добро зна, на основу свог личног искуства и знања, шта љубав јесте, а шта није. На то се жалио још Стендал када је схватио да неке тезе које је изнео у свом делу „О љубави”, написаном далеке 1826. године, оспоравају оновремене неписмене собарице.
Када неко схвати да љубав није предмет или биће, већ нешто што човек осећа, тада, на пример, може да схвати да су то два различита осећања: да некога волимо и да смо вољени од стране некога.
Када неко почне да прави разлику између љубави и љубавне везе, тада му постане јасно да је могуће да људи који се снажно воле, нису у стању да остваре складну, стабилну и трајну љубавну везу зато што имају различите представе о томе како онај други партнер треба да се понаша у љубавној вези. Онај који увиди ту разлику, зна да љубав није довољна. Бира да воли особу која не само да жели озбиљну везу, већ има и слична очекивања од везе.
Изузетно је корисно када неко схвати да су заљубљеност која је заснована на идеализацији и љубав која је заснована на емоционалном везивању, два различита осећања. Тада не очекује да је заљубљеност прва фаза љубави, нити ће из ње следити љубав.
Многи не воле да рашчлањују и мисле о љубави како не би „покварили” свој замишљени идеал и доживљај који ишчекују. Супротно је тачно: што више знамо, то на пољу љубави боље видимо, а онда се и боље крећемо ка ономе што желимо.
