Novosti online

Љубав (п)окреће свет

Настао према романтично-комичном текстуалном предлошку Нила Сајмона, заснованом на Фелинијевом филму „Кабиријине ноћи”, мјузикл „Свит Черити” се одиграва у окружењу ноћних клубова, макроа и девојака „за изнајмљивање”, које сањају о љубави која ће их избавити из сивила њујоршког подземља (адаптација Михаило Вукобратовић и Слободан Обрадовић). Београдска верзија овог бродвејског мјузикла, у режији Михаила Вукобратовића, постављена је театрално, донекле у поп-арт маниру. Визуалне поп-артистичке оквире стварају стриповске видео-пројекције међунатписа и коментара у позадини, поднаслова сцена, коментара радње, у речима и цртежима, прожетих иронијом. Они су у стилском складу са сведеним, стилизованим дизајном сцене и костима (сценограф Герослав Зарић, костимограф Татјана Радишић), и преовлађујућом театралношћу игре бројних извођача, глумаца, певача, плесача (музички аранжмани Иван Илић и Милан Недељковић, диригент Милан Недељковић, кореограф Милан Громилић). Њихови најчешће пренаглашени наступи карикатурално разобличавају теме о којима се говори, на пример, девојачке снове о удаји за принца на белом коњу, наде о бекству и новим почецима итд.

Каракатеристична је у том погледу игра Татјане Бошковић која комички упадљиво, грандиозно и театрално пар екселанс, представља Урсулу Марч, Виторијеву размажену девојку (значајан допринос комичкој снази њене појаве даје помпезан костим зачињен оклембешеном лисицом и некаквим перјем на глави, као шлагом на торти). Виторија Видала, каприциозну филмску звезду, игра Бранко Цвејић, комички сведеније, у складу са његовом потчињеношћу у односу на Урсулу, вулкански доминантну у њиховој вези. Мина Лазаревић и Ивана Кнежевић играју Ники и Хелену, Черитине другарице и колегинице, такође у грубим, карикатуралним тоновима. Оне су реалније и намазаније од наивне Черити, не верују више много у љубав и постојано черече Черитине снове. То се постиже пренаглашеном стилизацијом њиховог наступа, претераношћу израза која цинично растура клишее, идеалистичке погледе на свет.

Издвојенија и значењски оправдано другачија је игра Милене Живановић, у улози слатке Черити, плесачице (проститутке) меког срца. Она је наивна и сентиментална, искрено раздрагана, заразно оптимистична и пуна живота, у окружењу тврдих циника. Живановићева је знатно експресивнија у певачким и плесачким партијама, него у драмским, што се нарочито односи на њену игру у наглашено осећајним тренуцима, на пример у сцени Оскарове просидбе. Глумица ту слабо уверљиво представља скрхану девојку, нарочито зато што су у остатку представе те врсте емотивних сцена обложене јаком театралношћу и иронијом, које масакрирају сентиментална значења. Зато посебно тај њен стваран, неироничан, емотиван испад делује бледо. Поред лика Черити, такође је у смиренијим, сентименталнијим и не много упечатљивим тоновима обликован лик њеног вереника Оскара (Никола Булатовић), смотаног и смушеног, са блиско идеализованим, сањалачким погледом на свет.

У игри бројних извођача има сјајних комичких зачина, који доносе прштеће појаве епизодних ликова. То је, на пример, случај са Човеком са псом (Душан Каличанин) који спорадично, цвркутаво и врцкаво, прошетка по сцени са Фифијем на точкићима, или са наступом Татице Брубека (Милан Антонић), громогласно лажног месије, њу-ејџ секташа.

„Свит Черити” је нешто слабији од последњих пар мјузикала Позоришта на Теразијама, представа као што су „Маmmа Miа” и „Виктор Викторија”, у погледу укупне сценске енергије извођача и нарочито музичког дела, који овде није толико снажан, посебно у односу на представу „Маmmа Мiа”, имајући у виду мелодичне квалитете и ефектну препознатљивост песама групе „АББА”. Упркос овом мишљењу, „Свит Черити” је и даље мјузикл коју ће публика несумњиво волети, а ову врсту музичко-плесно-драмских спектакала Београд без дилеме треба да одржава и даље развија, паралелно са идејно захтевнијим, ангажованијим позориштем.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh