Зрењанин – Недавно ратификовани логистички споразум између Србије и НАТО-а, који је у средиште пажње поново вратио однос наше земље и Алијансе, створиће услове за већи извоз производа домаће наменске индустрије, афирмисаће Технички ремонтни завод у Крагујевцу као регионални центар за делаборацију муниције и пружиће Војсци Србије могућности стратешког транспорта широм света, речено је на семинару Министарства одбране посвећеном међународној војној сарадњи, који се одржава уз подршку амбасаде Велике Британије.
Како је објаснио генерал-мајор Бојан Зрнић, начелник Управе за одбрамбене технологије у Министарству одбране, поменути споразум омогућиће реализацију пројекта с поверилачким фондом НАТО-а који се односи на делаборацију вишкова муниције која представља потенцијални безбедносни ризик. Наиме, реч је о безбедном демонтирању муниције, при чему се барут уништава или рециклира, док се метални делови користе као секундарна сировина.
О каквом је ризику реч, довољно говори експлозија складишта муниције код Параћина. Изузетним напорима, Министарство одбране успело је од тада да вишкове муниције са некадашњих 36.000 тона смањи на садашњих 4.000. Преостала је муниција западног порекла, као што су касетне бомбе БЛ-755, авио-бомбе „дурандал” и противоклопне ракете „тоу”, за чије је безбедно демонтирање неопходна стручна помоћ произвођача, па је због тога склопљен договор с НАТО-ом.
Осим тога, безбедно окончање овог пројекта било би најбоља пословна препорука за Технички ремонтни завод у Крагујевцу, који је једина таква институција у региону у којем има много вишкова муниције. Како је рекао Зрнић, и једна држава НАТО-а изразила је интересовање за делаборацију својих вишкова муниције, што би могао бити уносан посао за наменску индустрију Србије.
Кад је о војној логистичкој сарадњи реч, од изузетног значаја је претходно усвојени систем НАТО кодификације који подразумева јединствено обележавање роба и услуга, од пушчаног метка па надаље. Овај систем није привилегија само држава чланица Алијансе, већ се користи у 64 земље, укључујући и силе као што су Русија, Бразил и Индија. С јединственим кодом омогућава се препознатљивост понуде наменске индустрије широм света.
„Фабрика ППУ недавно је добила посао снабдевања једне латиноамеричке земље муницијом. Тешко би дошло до таквог пословног успеха да производи наменске индустрије нису глобално видљиви захваљујући овом систему кодификације”, објаснио је генерал-мајор Зрнић.
Он сматра да се логистички споразум с НАТО-ом у јавности неоправдано критикује, често истицањем навода који заправо немају везе са споразумом. Генерал Зрнић је истакао да је српска страна чак успела да измени део одредби споразума, што је иначе било веома тешко, јер је реч о типском споразуму.
„Реч је о делу споразума који се односи на имунитет особља логистичке агенције НАТО-а. Сада они имају имунитет какав већ има особље војне канцеларије за везу НАТО-а у Србији”, објаснио је Зрнић.
Он је нагласио да је Србија овим споразумом добила и могућност услуга стратешког транспорта, ваздушног или поморског. Овај вид транспорта може бити од изузетног значаја у случају, на пример, хитне евакуације српских „мировњака” из неког далеког дела света. Осим тога, „спорни” логистички споразум Србију је натерао да правно регулише област индустријске безбедности, будући да ова тематика није била адекватно уређена пре ступања овог документа на снагу.
