• Južna Srbija

    Луковска Бања – лепотица међу брдима

     

    Луковска Бања – уживање међу брдима

    „НовостиДана“ увек иду у сусрет догађајима како би биле на услузи својим читаоцима.

    У сусрет данашњих 40 степени Целзијусове скале, представљамо вам једно изузетно место за одмор, сасвим приступачно грађанину миле нам отаџбине.

    Конкретно, представљамо Луковску Бању – бању на највећој надморској висини у Србији.

    Луковска Бања се налази око 40 километара од Куршумлије.

    Смештена је на висини од око 680 метара изнад мора, у уској долини стрмих страница, на источној падини Копаоника.

    Најважнији адут Луковске Бање су, наравно, извори лековитих термо-минералних вода који спадају у најиздашније у земљи, а то у Србији, богатој таквим изворима, значи много. Воде Луковске Бање су, кажу, високо лековите, а, то кажемо из личног искуства, изузетно су пријатне за купање и погодне за опуштање.

    Међутим, сем поменутих лековитих вода, Луковској Бањи ништа не иде у прилог. Пре свега, ово лечилиште је скрајнуто од главних саобраћајница. До Бање се може доћи из Ниша преко Прокупља и Куршумлије одакле води кривудав и узак пут до села Мерћез. У Мерћезу се скреће лево на још ужи и кривудавији пут којим се долази до саме Бање. Други правац којим се може стићи до Луковске Бање је од Крушевца преко Брзећа до Блажева одакле се може право у Бању или до поменуте раскрснице у Мерћезу где треба скренути десно. Постоји и трећи путни правац који од Лепосавића води до Луковске Бање, али није погодан за аутомобилски саобраћај.

    Путем од Блажева до Луковске Бање нисмо прошли јер је у време наше посете био затворен. Пут од Куршумлије до Луковске Бање је по својој конструкцији врло тежак, пун кривина и успона. Међутим, много већи је проблем стање у коме се овај пут тренутно налази. Иако асфалтиран, пут је пун рупа, тако да се на појединим местима једва пролази аутомобилом. Најлошији је део од села Селова до Мерћеза где је пут тако излокан да је право чудо да се возила још увек крећу њиме.

    Пролазећи овим путем може се видети и једна ствар која са самом Бањом нема никакве везе, али је треба поменути као оличење ендемски раширеног немара и јавашлука. У Селови постоји брана на реци Топлици која је започета 1986. године с намером да се створи вештачко језеро које би служило за водоснабдевање и у друге сврхе. Брана до данас, после тридесет и једне године грађења, није завршена!

    На жалост, ни у саму Луковску Бању није уложено довољно средстава. У Бањи не постоји посебно шеталиште већ се туристи шетају двема улицама без тротоара којима пролазе и аутомобили. Ток Луковске реке није уређен, иако је идеалан да се дуж њега изгради кеј. Делови Бање немају улично осветљење.

    Зашто уопште доћи у Луковску Бању, сем због лековите воде? У Луковску Бању, тврдимо, треба доћи из више разлога.

    Први разлог за долазак су два одлична хотела која укључују базене с топлом бањском водом, медицинске блокове, спа центре и друге садржаје и, наравно, врло удобан смештај и квалитетну храну.

    Лековита вода је доступна и у два модерна и врло укусно изграђена купатила. Све наведено се може користити по врло приступачним ценама.

    У Луковској Бањи се врло повољно може наћи и смештај у приватним кућама или мањим преноћиштима, а може се уживати и у етно ресторану.

    Околина Луковске Бање је такође врло занимљива. Оно што никако не треба пропустити, иако се до тамо долази сеоским неасфалтираним путем кроз шуму, је Црква Светог Мине у селу Штава недалеко од Бање у којој се налази јединствена збирка мермерних саркофага и других споменика из времена Краља Милутина.

    Новосаграђена црква на литици изнад Бање је, такође, својеврсна атракција, а треба опробати сопствену кондицију и попети се до ње.

    Споменик Другом пешадиском „гвозденом“ пуку у оближњем селу Игриште на преко хиљаду метара изнад мора је тешко доступан јер се до њега долази стрмим макадамом, али је поглед изузетан. У околини се налази и неистражена црква у пећини и други неиспитани историјски споменици.

    Уопште говорећи, читав крај око Луковске Бање је, иако врло занимљив и с добрим предусловима за развој, очигледно деценијама у запећку. Државне структуре и крупан капитал у ове просторе не залазе.

    Међутим, народ Луковске Бање и околних села се није предао без борбе. Бања је пуна туриста, а околна места су посећена – све захваљујући раду самих становника овог прелепог краја. Овдашњи живаљ је дао све од себе како његов завичај не би остао пуст и девастиран, за разлику од неких других средина. (Сетите се, рецимо, Звоначке Бање, Љуберађе или Црне Траве.)

    Шта је потребно Луковској Бањи и околним местима како би у пуној мери искористили своје могућности за развој? Прво је неопходно улагање у путну и другу инфраструктуру.

    Путеви су овде у скандалозном стању. Аутобусом се до Луковске Бање стиже из Ниша неколико пута дневно што је, вероватно, незаборавно искуство, нарочито прелаз преко дрвеног моста у Мерћезу. Из правца Крушевца не постоји аутобуска линија до Луковске Бање, а модеран пут из правца Лепосавића звучи као научна фантастика.

    Неопходно је улагање и у изградњу улица и комунално уређење саме Бање. Два хотела који се овде налазе својим изгледом остављају утисак као да су свемирски бродови слетели у неку заосталу средину.

    Потребно је и повољним кредитима помоћи приватну иницијативу предузетника из Луковске Бање што, зацело, има економско оправдање. Многи смештајни капацитети, угоститељске и трговинске радње у Бањи траже темељну обнову, а уложени новац би се брзо вратио.

    На крају, а то не кошта много, требало би овдашњим становницима пружити макар моралну подршку. Гост Бање стиче утисак да читав крај не занима никога – ни привреднике, ни политичаре, ни новинаре. Као да бисмо сви били задовољнији да се народ одавде исели у веће градове или у иностранство и да куће остану пусте, па да се онда вајкамо како нам се држава урушава и територија остаје без становника. У вези с наведеним можемо изнети и конкретан предлог. У социјализму је било државних признања која су додељивана појединцима, установама или предузећима за изузетне успехе у привредни или, шире, у свом раду. (Данас, наравно, звучи анахроно, али постојао је, рецимо, ореден јунака социјалистичког рада.) Зар не заслужују привредници и народ Луковске Бање неко слично признање?

    Да завршимо текст податком који ће препоручити Луковску Бању на данашњој врелини боље него било шта друго. Због своје надморске висине, окружености шумом и због свог положаја у уској долини Луковске реке, ово лечилиште и одмаралиште не трпи летњу жегу као други предели лепе нам земље. Док је у Нишу температура ваздуха била 38, а у Куршумлији 36 степени Целзијуса, у Луковској Бањи је температура била око 30 степени. Док је у Нишу врућина до 10 сати увече, а и јутро је топло, у Бањи је јутарња температура око 13 степени Целзијуса, а аутомобили су прекривени росом.

    Расхладите су у Луковској Бањи.

    Љубомир Костић

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com