Влада Мађарске одобрила је 160 милиона евра помоћи привредницима у Војводини, и то око 70 милиона на име бесповратне помоћи и 90 милиона у виду повољних кредита за пољопривредна, микро и породична предузећа, и у туризму, у износу већем од двогодишњег буџета АП Војводине!
Донација је део стратегије за подршку територијалном и привредном развоју војвођанске мађарске заједнице финансираном из програма „Векете“, а надовезује се на доделу мађарског држављанства и издавање путних исправа припадницима мађарске нације с амбицијом да се тако, за сада виртуелно, становништво матичне државе увећа за милион.
Чудно је и штета што је ова веома важна информација прошла скоро без икакве пажње јавности али и саопштења надлежних власти, колико због вредности посла, толико и због противречних вести о намени, корисницима као и ко ће и на основу којих критеријума расподелити додељена средства.
О томе различито говоре мађарски извори: МИП и генерални конзул у Суботици на једној: „СВМ ће, као одговоран и стручан партнер бити одговоран…“, и г. Иштван Пастор, председник СВМ и Скупштине Војводине, на другој страни: „СВМ нема ништа са доделом помоћи нити ће да учествује у њеној расподели“ јер ће на томе бити ангажована неименована фондација „преко банке у Београду“.
Да не буде забуне, г. Пастор је објаснио да је „српска влада била упозната с припремом овог пројекта“ и да „са те стране није било примедби“. То је потврдио и премијер Вучић.
Одбацујући могуће теорије завере, изјавио је да је „свака помоћ која стигне у Србију добродошла… не знам детаље о донацији нити коме ће новац бити дат, али влада има добре односе са СВМ“.
Иако, према расположивим информацијама, за помоћ могу конкурисати само Мађари и двојни држављани, премијер у томе, очигледно није видео проблем. Унеколико резервисан, премијер АПВ је упозорио да странке не могу делити буџетска средства и упитао се „ако то ради партија (СВМ), по ком принципу и процедури то чини“.
Из таквих извора тешко је извући одговоре на питања у вези са до сада незабележеним износом донације матичне државе сопственој националној мањини у другој држави да је распоређује и троши кад се зна да је по прописима ЕУ и ове земље то забрањено локалним политичким партијама. Према неким коментарима из Суботице, то представља наставак експанзионистичке политике Мађарске према земљама у којима живе њене мањине.
Међутим, нису ни све организације војвођанских Мађара задовољне начином доделе и организацијом за расподелу донације, као и због неслагања с политиком СВМ јер у њој виде подршку овој партији за предстојеће изборе после којих ће, према најави, ући у постизборну коалицију са СНС-ом.
Очекивано је и умесно питање шта о томе мисле већински Срби и припадници других националних мањина у Војводини који се, и поред добрих односа са суграђанима мађарске националности, могу осетити дискриминисани. То би се могло избећи да је донација произашла из споразума између двеју земаља на основу мишљења стручних тела.
Да ли негативан однос дела јавности према неупоредиво мањим страним донацијама овдашњим НГО, али и према пошиљкама из Тиране (и Приштине) Албанцима на југу Србије, и из Турске Бошњацима на западу, и пропуштање мађарске пошиљке без икаквих приговора и проблема, указује на неједнак третман мањина, али и различит однос према локалним властима или на одсуство јединствене политике?
Штета је што нема одговора на питање да ли је о томе тражена сагласност Владе Србије или је, као и влада Војводине, бар обавештена, као и да ли је донета и каква одлука. Изјава да је „свака новчана помоћ добродошла у Србију“ никако није одговор, а грађани имају разлога да се забрину, нарочито ако се неко сети да овај износ упореди са мађарском донацијом држави Србији за поплаве 2014.
У организованој, ма и сиромашној, али уређеној, непартијској држави са институцијама система које раде по закону, тако нешто је тешко замисливо.
Дипломата у пензији
