Наследник Уга Чавеза је прошле године потрошио 40 одсто државних златних резерви да би финансирао владу и отплаћивао дугове, тврди венецуеланска опозиција, додајући да је председник продао 73 тоне злата без одобрења скупштине.
Николас Мадуро је склопио посао вредан више од три милијарде долара са фирмама у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) и Турској. Како тврде његови политички противници, то је урадио не тражећи одобрење парламента, који је под контролом опозиције, преноси Блумберг. Распродаја племенитог метала Мадуру се учинила као излаз из тешке економске ситуације у коју је земља упала услед пада цена нафте, умањене производње црног злата и америчких санкција против венецуеланских званичника. Криза са хиперинфлацијом и несташицом хране и лекова уздрмала је чависте, који су прошле године угушили антивладине демонстрације, али су грађани поново почели да протестују прошлог месеца кад је Мадуро започео други мандат. Истовремено се опозициони лидер и први човек скупштине Хуан Гваидо уз подршку САД, Канаде, европских и латиноамеричких земаља прогласио за председника државе до расписивања нових избора.
Према тврдњама античависта, влада је новац од продатог злата слала у Русију, која је један од највећих венецуеланских поверилаца. Док Москва, Пекинг и Анкара и даље подржавају званични Каракас, венецуеланска опозиција позива стране владе да више не тргују са чавистима одржавајући их на власти. На то позива и Група Лима (Канада и 13 латиноамеричких земаља које покушавају да пронађу решење за Венецуелу), сматрајући да свет не треба да купује венецуеланско злато и нафту док Мадуро не поднесе оставку.
И амерички сенатор Марко Рубио је критиковао УАЕ због посла са Мадуровом владом, после чега је компанија која је купила венецуеланско злато саопштила да ће се суздржати од будућих трансакција. Како сазнаје Би-Би-Си, и Турска је под притиском да више не пазари венецуеланско злато. Део венецуеланских резерви чува се у Банци Енглеске, која је недавно, у склопу међународног притиска на Каракас, спречила јужноамеричку владу да повуче злато вредно 1,2 милијарде долара. Зато Си-Ен-Би-Си закључује да Мадурова влада кључ опстанка види у злату, а не у нафти иако је Венецуела земља са највећим светским резервама овог енергента. Мада није забранио увоз енергената из латиноамеричке земље, Вашингтон је недавно увео санкције венецуеланској државној нафтној компанији ПДВСА. То значи да је администрација Доналда Трампа блокирала рачуне ПДВСА у Америци, размишљајући да новац који дугује за венецуеланску нафту уплати Гваиду и његовим саборцима.
Пошто је шеф Беле куће више пута поновио да не искључује ниједно решење за Венецуелу, Каракас верује да САД припремају тројанског коња у виду хуманитарне помоћи за коју би могло да се испостави да је увод у војну интервенцију. На гранични прелаз између Колумбије и Венецуеле ускоро треба да стигне амерички конвој са храном и лековима, али је чавистичка влада поставила барикаде на мосту и путевима који спајају две земље.
Према Диосдаду Кабељу, званичнику у Мадуровој влади, хуманитарна помоћ је „део стране војне интервенције”, док председник објашњава да Венецуела „не прима милостињу” и да би улазак америчког конвоја значио инвазију.
Како пише шпанска „Вангвардија”, граница између Венецуеле и Колумбије претвара се у позорницу на којој ће се одиграти следећа сцена смене Мадуровог режима у режији САД, ЕУ и већине латиноамеричких земаља. Ако председник не уклони баријере у тренутку кад милиони његових сународника немају основна средства за живот, то би могло да послужи као повод да се покрене хуманитарна интервенција. Амерички државни секретар Мајк Помпео је упозорио Каракас да не зауставља конвој. Још један разлог за оружану акцију пронашао би се и у случају окршаја између венецуеланске и колумбијске војске.
Гваидо инсистира на томе да хуманитарна помоћ дође до границе, што светски медији објашњавају његовом надом да војници ипак неће моћи да не пропусте камионе са преко потребним намирницама. Ако Мадуро то схвати као непослушност и уђе у сукоб са армијом, више неће имати изгледе за опстанак на власти. Опозиција одбацује да су ово њени мотиви и истиче да само жели да конвој дође до Венецуеланаца, упозоравајући да би између 250.000 и 300.000 грађана ускоро могло да умре од глади. УН су, преноси „Гардијан”, упозориле све стране да не злоупотребљавају хуманитарну помоћ у политичке сврхе.
