„Билатерални споразуми са другим земљама не треба да ометају учешће Србије у Механизму цивилне заштите Европске уније. Као пуноправни члан овог механизма Србија је користила знатну подршку и након поплава 2014. и током миграционе кризе”, каже за „Политику” Маја Коцијанчич. То је све што је она желела да каже на три питања која јој је „Политика” поставила: да ли се ЕУ противи да Београд центру у Нишу да исте привилегије као НАТО-у, да ли је тачно да ће за отварање поглавља 31 о спољној и безбедносној политици ЕУ бити услов да се руским хуманитарцима не даје дипломатски имунитет и да ли тачно да су незадовољни речима председника Томислава Николића да Србија већ има припремљен споразум о томе.
Из начелног става портпаролке ЕУ за спољну политику и безбедност не може се извући јасан закључак да ли би Брисел такав споразум о Нишу прогласио кршењем договора са Бриселом, али је и из такве њене формулације јасно да је Руско-српски центар у Нишу погодан терен за политичко условљавање Србије.
Тако се Србија опет нашла на клацкалици између Русије и Европске уније: не само да је после потписивања закона којим се припадницима НАТО-а гарантује дипломатски имунитет и друге привилегије на нашој територији уследила бурна реакција руских званичника већ ни Брисел не би гледао скрштених руку на повластице Русији какве је већ добио Северноатлантски пакт.
Када је Србија у априлу прошле године постала пуноправна чланица механизма ЕУ за помоћ и подршку у случају природних катастрофа Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, објаснио је да нам ЕУ није поставила као услов прекид сарадње са Русијом у сектору цивилне заштите.
А кад је реч о центру у Нишу, Александар Чепурин, руски амбасадор у Београду, пре два дана рекао је „Спутњику” да је потписивање споразума Србије са НАТО-ом повод да се сетимо додатног споразума о РСХЦ, који има „далеко више технички карактер”, а чије се потписивање тако дуго одлаже из њему „нејасних разлога”.
Тврдећи да нема никаквог озбиљног разлога да Србија не потпише споразум са Русијом као ни да он не буде потписан у оквиру посете руског премијера Дмитрија Медведева нашој земљи (вероватно крајем марта или почетком априла), Чепурин је навео: „У овом тренутку, нацрт споразума је потпуно спреман. Свако слово је усаглашено.”
Председник Томислав Николић је, подсетимо, пре неколико дана говорио о томе да људству руског центра у Нишу треба дати иста права као припадницима НАТО-а, а према Чепуриновом мишљењу председник је управо имао у виду додатни споразум. Став премијера према томе још нисмо чули, али је Александар Вулин, министар за рад, боравећи у Нишу пре два дана, рекао да би о привилегијама, које споразум обезбеђује припадницима НАТО-а, требало да се разговара и са Русима, али тек када у Србију дође председник руске Владе Дмитри Медведев.
Јавности иначе није познато да ли су Руси у међувремену дипломатским каналима тражили имунитет за своје особље у центру у Нишу, који постоји од априла 2012. Оно о чему се, такође, засад само спекулише јесте да ће ова тема бити на столу 9. марта у Москви, када председник Николић буде разговарао у четири ока са руским председником Владимиром Путином.
Центар у Нишу требало је, подсетимо, још у октобру 2014. године да добије посебан статус кроз споразум који је требало да потпишу српски и руски председник приликом Путинове посете Београду. Било је најављено да ће тај акт бити међу седам припремљених за потписивање са руском страном. Ивица Дачић, министар спољних послова, објашњавао је тада да споразум центру даје „исти статус какав пружа и Споразум о статусу снага, који Србија има са САД и другим државама”.
До потписивања споразума није дошло, а није ни званично објашњено због чега се од тога одустало. Према неким тумачењима, овај акт тада није потписан због притисака Запада на Србију.
Да ли ће нас ЕУ ипак сачекати „иза окуке” и, евентуално, отварање поглавља 31. условити тако што ће тражити да се не даје дипломатски имунитет руским хуманитарцима?
