Novosti online

Мајка сам као и свака друга

Ништа се не разликујем од осталих мајки које имају радно време од осам сати и не волим када се неко превише хвалише – овим речима почиње разговор мајка троје деце Марија Вељковић Миловановић, водитељка квиза „Слагалица” и шоу-програма „Луда ноћ” на РТС.

Дакле, дешава се да по два месеца не излази из студија, или да неко вече или викенд буде одсутна због представа јер је Марија, пре свега, глумица. Али, има и оних слободних дана које може да организује на начин на који жели и да их посвети супругу, архитекти Милану, сину Ђурђу (6) и ћеркама Роси (4) и Неви (2).

– Има пуно посла око троје деце, али то је била моја одлука. Што би рекла моја мама – „тражили сте, гледајте” – у шали прича и додаје:

– Уз подршку породице, супруга, све се стигне. Мислим да смо ми жене јака бића и да се у свим ситуацијама вешто сналазимо. Улога мајке јесте нешто најлепше у животу, али то не значи да жена треба да запостави каријеру и све оно што је чини задовољном, испуњеном… Јер, деца треба да гледају срећну маму, каже.

Веома је поносна на „Слагалицу”, чији је домаћин већ 12 година. Овај две и по деценије стари квиз је један од најгледанијих програма на РТС. За новогодишње празнике имали су шер 42, а историјски је био 42. Овакав успех објашњава тиме што је реч о породичном квизу који окупља све генерације око малог екрана и што пружа могућност да сви у њему учествују.

Марија је дипломирала глуму на Академији уметности БК у класи Никите Миливојевића и Аните Манчић. Занимљиво је да нико у породици нема додирних тачака са уметношћу. Отац јој је лекар, а мајка инжењер хемије и због тога је ћеркин избор за њих био велики пораз. Можда је највећи утицај на њу имао њен велики пријатељ и сада колега, глумац Синиша Убовић кога је упознала са 16 година. Он је тада играо у Зајечарском позоришту, а Марија је Зајечарка. Уз њега је заволела драмску уметност, а он јој је био и први учитељ глуме. Из другог пута је успела да упише академију, а пре тога покушала је и на новосадској академији и београдском ФДУ. Није се покајала јер је имала дивне професоре и много тога научила од њих, иако јој је данас глума у другом плану.

Прве кораке у свету медија направила је на БК телевизији, као водитељка дечје емисије „Тајни агент Изи”, да би се затим пријавила на конкурс РТС-а. Тврди да је Александар Тијанић најзаслужнији што је заволела свој посао и телевизију.

– Он ми је буквално променио живот. Издвојио ме је од пет хиљада људи, и рекао ми – „ти имаш нешто, и ти ћеш радити на телевизији”. Због тога сам му бескрајно захвална – са поносом истиче.

Од позоришта није у потпуности одустала. И даље игра водвиљ „Секс бомба” са Кристином Раденковић, Ђорђем Давидом и Николом Ивачковим.

Са колегиницом Кристином Раденковић познаје се још од пријемног испита на новосадској академији, на којем је Кристина прошла, а Марија пала. Затим су наставили дружење када ју је Кристина заменила у „Слагалици”, док је била на породиљском одсуству. Још више су се зближиле кроз заједнички пројекат – „Јутјуб” канал, који се првобитно звао „Трудноћа је дар”, по идеји супервизора „Слагалице” Милке Цанић, а данас једноставно – „Марија и Кристина”. Из дана у дан имају све више пратилаца, а у новембру су прославили други рођендан свог „блога” и седам година пријатељства.

– Када сам остала случајно трудна, када се родила Нева, Кристина ми је рекла – „хајде да причаш о томе, пошто си пуна утисака и искустава. Овде нико о томе не прича отворено. Не би било лоше да имамо наш канал”. Тада нисам ни знала шта је то. „Слагалицу” људи гледају искључиво због занимљивих питања, а „Јутјуб” само због нас. Ту можемо да будемо оно што јесмо, да искажемо своје мишљење – објашњава.

Жене им сваки дан пишу, предлажу теме. Првобитно је замишљен као канал посвећен васпитавању и одгајању деце. Затим су почеле да их прате и друге жене, а не само мајке, као и мушкарци, па су се окренуле и другим универзалнијим темама које би се сваког тицале.

Труде се да два пута недељно избаце нови клип, али и да редовно одговарају на коментаре, мејлове… Свакога дана, хвали се наша саговорница, добијају поруке подршке у којима им фанови исказују дивљење и захвалност за многе савете.

– Добар је осећај када некоме можеш да помогнеш у животу. То значи да смо на добром путу – каже ова водитељка.

Прича нам, у необавезном ћаскању, да је била веома срећна када је добила ангажман у „Лудој ноћи” јер је током снимања много тога научила. Посебно је уживала у раду са Горданом Кичићем. Са Марком Живићем се зна са БК телевизије, док са Драганом Косјерином дели исту редакцију. Захваљујући овом пројекту, вратила се мјузиклу који неизмерно воли. Али, признаје, треба бити у форми за овакав шоу-програм, и то не само физички већ и ментално. Неопходно је и да мозак буде утрениран како би брзо размишљао и ускладио кораке и говор.

– Уживали смо у наступима великих звезда због чије енергије схватите зашто су тако велики и вољени. Расплакала сам се када нам је у студију певао Масимо Савић. Човек има невероватну харизму. Нисам сигурна колико телевизија може све то да пренесе – са усхићењем прича додајући да су снимања исцрпљујућа јер трају по читав дан, и свега ту буде, и шале, и свађа, али и позитивне, стваралачке енергије…

Открива нам да Кичић обожава да у тренуцима предаха узме гитару и засвира… И тако све разгали и опусти.

Труди се да преко недеље што више времена проводи са својим малишанима, вози их на часове енглеског, тренинге… Девер јој је водитељ и новинар Н1 Милош Миловановић са којим, како нам каже, најмање прича о послу на породичним окупљањима.

За новогодишњи програм, који је често на мети критике због превише опуштеног, можда и непримереног понашања ТВ лица, каже да се сви труде око снимања како би све изгледало беспрекорно и не слаже се са таквим ставом. Мишљења је да је све у границама доброг укуса и сматра да гледаоци воле да водитеље виде у неком другом светлу.

– Ми смо јавни сервис и јако водимо рачуна о свему, како причамо, како се држимо, како се облачимо. Поштујем критичаре, али не разумем да неко има за циљ да критикује оно у шта су уложени велики труд и енергија. Добронамерне и конструктивне критике увек прихватим, и поштујем. Највише волим да се саветујем са колегама, што не значи да ћу увек све и да прихватим, већ само оно што сматрам да је корисно, самоуверено – каже за крај разговора.

Страх од порођаја

– Сматрам да културолошки код нас постоји страх од порођаја због чега смо почели да организујемо по Србији семинаре на тему порођаја и трудноће у жељи да разбијемо тај неоправдани страх. О томе причају гинеколози, анестезиолози, бабице који на занимљив и разумљив начин разјасне све дилеме и недоумице – објашњава Марија Вељковић Миловановић.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh