Породица, пријатељи, колеге, поштоваоци упутили су последњи поздрав редитељу Душану Макавејеву на комеморацији одржаној у Југословенској кинотеци.
Макавејев је преминуо 25. јануара у Београду, а данас су комеморацији у Југословенској кинотеци присуствовали Бранка Петрић, Радослав Зеленовић, Здравко Шотра, Светозар Цветковић, Анита Манчић, Срдан Голубовић, Срђан Карановић….
Окупљени у Југословенској кинотеци имали су прилику да виде одломак из филма „Рупа у души” снимљеног као део серијала „Редитељско место” за Би-Би-Си Скотланд, пренео је Танјуг.
Међу разноликим редитељима тог серијала био је и Душан Макавејев.
Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић је потом показао камен са уклесаним потписом Ингмара Бергмана који Макавејев у Београд донео након што је основана Европска филмска академија.
„Уз све то што је био и што ће бити, Душан Макавејев је имао титулу почасног члана борда Европске филмске академије” казао је Пантелић.
Пред окупљене је тада изашла глумица Анита Манчић и прочитала избор из саучешћа поводом смрти великог редитеља са простора некадашње Југославије и иностранства.
Вим Вендерс, Милчо Манчевски, Френсис Копола, Словенски филмски центар „Вертиго”, Карпо Година, Хрватски филмски савез, Алфонсо Куарон, Лорен Мортимер… упутили су искрене речи саучешћа наглашавајући величину редитељевог опуса и доброту и веселу природу његовог карактера.
Божидар Зечевић, редитељ, историчар филма, драматург нагласио је је да је отишао последњи од велике тројице који су стварали златно доба нашег филма рођеног шездесетих и седамдесетих година прошлог века.
„Водећи француски критичар Марсел Мартен назвао је малом филмском планетом дела Саше Петровића, Живојина Павловића и Душана Макавејева. Њих тројица су водили су две деценије филмско коло у који се ухватила домаћа и светска филмска критика и мејнстрим фестивалска публика. Њих тројица су обележили најзначајнију епоху у још не написаној историји српског филма” казао је Зечевић.
Према његовим речима Макавејев је заузимао место побуњеника и вечитог алтернативца, интелектуалног кваритеља свега устоличеног.
„Макавејеву је успело да у грађански биоскоп запада унесе дух њујоршког андерграунда. Макавејев је први успео да задобије наклоност светске критике. Дуго времена се наш филм распознавао по Макавејеву, грађанину света. Његови играни филмови постали су део светске филмске баштине и постали су део свих важнијих филмских архива” казао је Зечевић.
Редитељ Слободан Шијан је био спречен да дође на комеморацију у Југословенску кинотеку, па је његов текст пред окупљенима прочитао глумац Светозар Цветковић.
„Филм Душана Макавејева „Човек није тица” гледао сам у Лос Анђелесу на некој ретроспективи његових остварења. Тај филм је изгледао изванредно… као да је читав модеран српски филм изашао из тог филма. И Жикине певаљке и србијанско блато и Сашини Цигани и Жилнков ангажман. У том остварењу је било и нешто што је само Маково – слављење живота, биологије, љубави, нагона за самоодржање и смисла и функционисања највеће утопије света – комунизма. Мак је најзначајнији комунистички редитељ друге половине 20. века. Мак је цар Душан српског и југословенског филма” казао је Шијан.
Редитељ Срдан Голубовић казао је да је Макавејев био најинспиративнији, храбар, неухватљив, свој.
„Увек је трагао за границама ауторске, друштвене и личне слободе. Играо се, рушио табуе, ослобађао сопствени свет и свет својих гледалаца” казао је Голубовић и додао да је за њега Мак најбољи и најдоследнији, бескомпромисан у свом трагању, доследан у потреби да увек буде другачији и аутентичан.
Светозар Цветковић се сећао сарадње са великим редитељем.
„Мак нас је учио да будемо здрави, а не сујетни, а пре свега слободни. Јако мало знамо о Макавејеву. Са њим сам провео најдуховитије и најинспиративније време за које сам увек мислио да је могло потрајати мало дуже. Немојте бити поносни на Мака, јер је он наш. Ништа нисте учинили да буде наш. Био је и остао свој” казао је Цветковић.
Редитељ Стефан Арсенијевић казао је да су Макавејева одредили појмови машта, слобода, храброст и игра.
„Чинили су га великим, посебним, живим и сада када се од њега опраштамо, ако је то истина. Мислио сам да је млађи од свих нас. Он ће увек бити жив и показиваће нам чему да тежимо у животу и стваралаштву” казао је Арсенијевић.
