Српским малинарима ни поплаве од пре две године нису биле довољна поука да осигурају своје малињаке и од тих непогода. Штета за многе од њих из околине Ариља, Чачка, Ивањице због тога ће, према првим проценама, бити велика. Као и за државу чији је малина други извозни пољопривредни производ, јер се страхује да ће услед поплава доћи до сушења малињака.

Према сазнањима „Политике” највећи број произвођача плаћа искључиво осигурање засада малина од града од кога реално малинари и највише стрепе. Незванично се процењује да је мање од један одсто њих у овој сезони уплатило допунски пакет који подразумева и надокнаду штете у случају поплава.

Драгиша Терзић, произвођач малина из Ариља каже да су у овом крају највише страдали засади у сливовима Моравице и Рзава, а доста малињака однели су и бујични потоци. Како каже, вода се повлачи али ако киша наредних дана настави да пада, губици могу да буду велики.

– Колико знам нико од произвођача у овом крају није осигурао малине од поплаве – каже Терзић. На питање зашто је то тако, он каже да „није било довољно понуда” као и да су сви додатни пакети који се нуде углавном прескупи за произвођаче.

Пољопривредници се и поред лошег искуства и даље одлучују за најјефтиније осигурање усева. У том случају могу да рачунају на надокнаду штете у случају града (што им је и најчешћа претња) или евентуално пожара и удара грома. Остале врсте заштите од ризика као што су – поплаве, олује, јаки ветрови, пролећни или јесењи мразеви допунски се наплаћују и по свему судећи су скупе за воћаре.

Према незваничним информацијама, на 10 тона малина годишње осигурање од града кошта око 100.000 динара док је осигурање од ветра 50 одсто скупље.

За произвођаче малина, али и друге пољопривреднике није било довољно подстицајно ни то што држава осигурање у пољопривреди последњих седам година субвенционише са 40 одсто.

– Регресирање осигурања траје још од 2006. године, а подршка се обрачунавала у износу од 30 до 40 одсто од висине премије осигурања за животиње, усеве, плодове, вишегодишње засаде и расаднике осигуране од ризика, умањења приноса, наводе у Министарству пољопривреде.

Према њиховим информацијама, од 342.232 активна пољопривредна газдинстава само 19.806 (или 5,8 одсто) остварило је прошле године право на регрес премије осигурања. За ову меру из буџета министарства за 2016. планирано је 450 милиона динара. Не наводи се, међутим, коју тачно врсту осигурања држава субвенционише.

Поред агротехничких мера осигурање пољопривредне производње одавно је постало нужност у свим државама које рачунају на озбиљнији профит од аграра. У Србији, међутим, није тако па се у исцрпном извештају Народне банке (где се сливају збирни подаци о броју осигураника свих кућа у Србији) осигурање усева и плодова у пољопривреди води под ставком „остало”.

У осигуравајућој кући „Триглав” наводе као најуспешнији „шпански модел” осигурања у пољопривреди. Он подразумева издвајање дела средстава из сваке премије осигурања усева и плодова у посебан фонд за санирање већих штета насталих током неке катастрофе. Осигурање је добровољно, али га прихвата огроман проценат пољопривредника па су им тако и трошкови мањи. Одређена средства из тог фонда користе се за инвестиције у превентиву и инфраструктуру у пољопривреди. Фондом располаже специјални орган којим управљају представници осигуравајућих кућа и државе и заједно одлучују где ће се новац улагати.

————————————————————-

Ретки случајеви осигурања од непогода

Гордана Букумирић, председница Извршног комитета „Уника осигурања” истакла је на Копаоник бизнис форуму да грађани Србије нису извукли поуке после великих поплава које су погодиле Србију 2014. године па и даље „не осигуравају своју имовину од последица временских непогода”.

– Нажалост, удео осигурања од последица поплава у укупном осигурању домаћинства нимало није повећано у последње две године – истакла је Букумирићева. Она је навела да свега 20 одсто домаћинстава, која имају неки вид осигурања, издваја новац за осигурање од последица поплава. Према њеним речима, осигуравајуће компаније у сарадњи с државним институцијама морају да раде више на едукацији грађана о значају осигурања имовине од последица поплава и других временских непогода.