Овогодишње издање пригодних поштанских марака „Заштићене животињске врсте”, „Пошта Србије” објављује под логом Светске фондације за природу (WWF). На четири марке издања, номиналних вредности 23, 46, 50 и 70 динара, приказан је ускршњи лептир (Zerynthia polyxena), у различитим варијететима.
Интересантан је начин штампе ових марака у табаку – реч је о двадесетерцу са вињетом у средини, где свака појединачна номинала заузима један стубац у табаку. И централна вињета приказује ускршњег лептира у природном окружењу, а за уметничку обраду овог издања био је задужен Мирослав Николић, креатор марака „Поште Србије”. Уметничкој обради допринос је стручним саветима дао и Александар Стојановића, конзерватор – ентомолог Природњачког музеја у Београду.
У тиражу од 50.000 серија, техником вишебојне офсет штампе издање је штампано у Заводу за израду новчаница у Београду, а на шалтерима пошта у продаји ће бити од сутра.
У Србији се ускршњи лептир налази на листи строго заштићених врста, укључен је у Европску црвену листу глобално угрожених врста животиња и биљака и Европску црвену књигу лептира (Rhopalocera) Савета Европе где се третира као рањива врста. Опасност му прети пре свега због глобалног загађења животне средине, прекомерних употреба инсектицида, превођења необрадивог у обрадиво земљиште, као и због спаљивања суве траве и других биљака где његове лутке зимују.
Ускршњи лептир је топлољубива врста која припада фамилији Papilionidae. Лептири у распону крила имају од 45 до 55 милиметара. Мужјаци и женке су сличних шара, али су женке крупније и обично нешто светлијих боја. Популација им је широко распрострањена, али увек локално; у централној и јужној Европи, Балкану, а ка истоку допире до Урала и Казахстана.
Услед велике променљивости ове врсте до сада је описан велики број подврста и форми ускршњег лептира, тако да је само на Балкану утврђено 12 подврста од којих две у Србији.
Ускршњи лептир насељава топла, сува, травната или жбунаста станишта, стеновите обронке и запуштене заравни, ободе низијских шума, обронке насипа и пруга, најчешће испод 900 метара надморске висине. Образује једну генерацију годишње.
Лептири су активни до три недеље и лете током априла и маја. Женке полажу педесетак јаја, појединачно или у мањим групама, на биљке хранитељке. Гусенице се током маја и јуна хране само биљкама из рода Arystolochia – вучија стопа, на којима често могу да се виде у великом броју. Тек излегле гусенице се у почетку хране само цветовима и младим изданцима, а после другог пресвлачења хране се листовима вучије стопе. Одрасле гусенице дуге су до 35 милиметара. Лутка се образује на стабљикама биљке хранитељке. Презимљава у стадијуму лутке из којих, у априлу наредне године, излећу лептири нове генерације.
