MOKRA GORA – Predsednica međunarodnog žirija 9. „Kustendorfa“, producentkinja i autorka dokumentarnih filmova iz Etiopije Mažida Abdi vrlo je zadovoljna takmičarskom selekcijom i smatra da su kratki filmovi mladih autora – vrlo moćni.
Abdi je u intervjuu Tanjugu rekla da će joj, kao društvenoj aktivistkinji, prilikom odabira najboljih ostvarenja, pored umetničke vrednosti biti važna i angažovanost filma, to koliko film menja „širu sliku sveta“ i budi društvenu svest, što je, smatra, u skladu sa idejom festivala.
Prvi put je u Drvengradu i kaže da je razlog zbog koga je pristala da dođe jeste koncept „Kustendorfa“.
„Sviđa mi se namera i motivacija festivala, ovo je zaista angažovan festival, što je vrlo važno za film. Sviđa mi se njegova energija, kao i mesto gde se održava“, istakla je Abdi, koja je i glumica, pevačica, novinar.
Priznaje da se filmom bavi zbog njegove angažovanosti, buđenja društvene svesti, možda čak i malo „na način buntovnika“.
„Važno je koristiti slike za nešto više od estetskog doživljaja i zbog toga mi se sviđa ovaj festival“, rekla je ona.
Za Abdi je bilo divno iznenađenje kada je u programu „Kustendorfa“ videla film o Tomasu Sankari, predsedniku Burkine Faso osamdesetih godina prošlog veka.
„Za mene je on bio briljantan čovek koji inspiriše, retka ličnost. Bio je vizionar, naročito za svoje vreme. Prvi put vidim film o njemu na festivalu i ponosna sam što je Kustendorf uvrstio taj film u svoj program, jer takvi ljudi, poput Mendele i Gandija čine nas bogatijim“, ocenila je ona.
Abdi bi volela da dokumentarac Kristofa Kupelina, koji je prikazan u okviru novog programa „Kustendorfa“ – „Dekolonizovanje filma“, vidi što više ljudi.
„To jeste afrička priča, ali govori o univerzalnim vrednostima – kako biti dostajanstven, slobodan i čovek u drastičnim uslovima i kako ujedinjeni ljudi mogu da promene stvari. To je inspirativno za sve države naročito danas u vreme brojnih kriza“, istakla je Abdi.
Prvi susret sa kinematografijom Mažide Abdi bio je početkom devedestih godina.
Putujući po Nepalu upoznala je Bernarda Bertolučija i stažirala je na snimanju njegovog filma „Mali Buda“ (1993).
Kada se vratila u Etiopiju, režirala je dokumentarne filmove i radila kao novinarka. Producirala je jedan kratki film i potom postala producent filmova Abderahmana Sisakoa.
Godine 2010. organizovala je „Vazne slike“, festival kratkometražnih filmova u Adis Abebi.
Život shvata kao putovanje duše i posvećena je proučavanju duhovnih tradicija i terapija.
Abdi kaže da joj je drago jšto je imala priliku da u Drvengradu upozna srpske pravoslavne običaje, a dopala joj se ikona Bogorodice Trojeručice u Crkvi svetog Save, ispred koje je, kaže, upalila sveću.
Abdi je uživala na snegu i u zdravoj hrani na Mećavniku, a fotografije sa snega poslala je svojoj porodici.
