Има сигурно таквих случајева, али потписник овог текста још није имао прилику да сретне нешто што се у нашим медијима зове политички губитник: особу која је политику напустила с вишком пораза и мање пара, пријатеља и квадратних метара на свом животном билансу. Чак и особе које су постале јунаци вицева због катастрофалних изборних пораза су, изгледа, тај подсмех или општу спрдњу лакше поднеле јер су и улогу аутсајдера, који су у трку ушли само да узму десетак хиљада гласова намењених неком озбиљнијем, некако успеле да наплате.

И данас се по медијима појављују живописни ликови који с нескривеним поносом истичу како су пре 20 или 10 година били кандидати за председника државе, јер им је управо та неуспешна, комична кандидатура испунила рупе у биографији, попунила лични буџет и учврстила позиције у некој служби или компанији на ивици законског цензуса. Зато и није чудно што су у Србији, када се после само десет дана од избора сазнало ко би заправо могао да уђе у парламент, испоставило да су заправо сви победници. Јер су на, неком крајње личном плану, победници били и носиоци десетак руских листа и економски експерт, уважени саветник Дафине Милановић који је на прошлим изборима нудио решења за економски препород Србије јер, вероватно, зна како је успео да деведесетих година препороди економију своје породице. Којим то каналима су нуле испред осталих бројева на изборима постајале нуле после других бројева на рачунима?

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ