Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – „Нада није уверење да ће нешто испасти добро, већ убеђеност да нешто има смисла без обзира на то како ће испасти.” Управо овај цитат бившег чешког председника Вацлава Хавела одушевио је немачку канцеларку Ангелу Меркел када га је почетком године чула у паузи једног концерта од Рајнера Епелмана, сада партијског саборца а некад вође Демократског буђења, источнонемачког политичког покрета који је допринео уједињењу две Немачке. Према свему судећи, Меркелова је у Хавеловим речима препознала сопствени мото зашто и даље инсистира да се избегличка криза не може решити бодљикавим жицама. Међутим, то ју је довело до тога да су јој, иако важи за најмоћнију жену Европе, сви европски партнери окренули леђа.

Ако се изузме председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, који је у јучерашњем интервјуу за таблоид „Билд” рекао да ће историја потврдити исправност либералне политике коју Ангела Меркел води према мигрантима, канцеларка је због својих ставова о избеглицама остала усамљена у ЕУ. Најпре је Велика Британија одбила да прима избеглице, потом су се скандинавске земље окренуле десници и затварању граница, затим су се њеној политици отворено супротставиле земље „Вишеградске четворке” одбијајући да приме муслимане, да би на крају Аустрија најавила да ће затворити јужну границу, а подршку канцеларки измакао и „сувозач” у такозваној француско-немачкој локомотиви ЕУ.

Француски премијер Мануел Валс је на Минхенској конференцији о безбедности рекао да ће Француска примити само 30.000 избеглица, чиме је без превише дипломатске обланде ставио до знања да Париз неће подржати немачку политику према избеглицама, коју је он оценио да је „оправдана привремено, али неодржива на дужи рок”.

Да између Берлина и Париза сада „нема заједничког (политичког) правца” признаје и Андреас Јунг, посланик Бундестага из редова демохришћана Меркелове, који председава немачко-француској парламентарној групи.

„Заиста морамо да се боримо да дођемо до заједничког става. ’Не примамо више избеглице’, не може да буде француски став”, рекао је за Дојче веле Јунг, додајући да „азил није само немачко основно право већ је заправо фундаментална европска вредност”, те да би „било погрешно за Европу да одустане од уније и њених вредности због страха од десничарских популиста”.

Од њих не одустаје ни Меркелова, иако је суштински политику „отворених врата” након унутаркоалицијских преговора претворила у политику „притворених врата”. Међутим, како њена странка на мартовским покрајинским изборима у три немачке покрајине не би доживела дебакл, што би неминовно утицало и на њену позицију, Меркелова не одустаје од тога да бије битке на више фронтова.

На првом, у Немачкој, она је Немце замолила да буду стрпљиви и обећала им да ће ове године знатно смањити број новопридошлица од прошлогодишњих – 1,1 милион. Како су открили немачки медији, савезне власти су се припремиле да ове године дође око пола милиона избеглица, али званични Берлин одбацује тврдње да је одредио горњу границу за пријем избеглих.

На другом фронту, у Бриселу, она планира да одбаци предлог „Вишеградске четворке” да се помогне Бугарској и Македонији да затворе границе према Грчкој.

„Да ли ви заиста желите да већ одустанете и затворите грчко-македонско-бугарску границу, са свим последицама које би то имало на Грчку и ЕУ као целину, а потом и на шенгенски простор”, упитала је Меркелова на конференцији за новинаре, одбијајући да „одсече” Грчку из „Шенгена” и препусти је да сама решава проблем избеглица који стижу преко Турске. „Сву своју енергију употребићу у образлагање да је европско-турски споразум (о смањењу избегличког таласа) најбољи начин за напредак.”

Да је канцеларка ипак свесна ситуације која ће је затећи данас и сутра на самиту у Бриселу сведочи и то да је већ јавно рекла да нема намеру да разговара о новим квотама за мигранте који би требало да буду расподељени међу чланицама ЕУ.

„Постали бисмо предмет подсмеха ако бисмо се договорили о новим квотама, с обзиром на актуелну ситуацији у којој међу европским земљама није распоређено ни хиљаду од већ договорене расподеле 160.000 тражилаца азила”, рекла је Меркелова, при чему је одлучила да на трећем фронту – у односима са Турском – укључи само оне који бар делом прихватају њене идеје.

Тако ће, пре вечерашњег самита ЕУ, у аустријској амбасади у Бриселу бити одржан мини-самит на којем ће се са турским премијером Ахметом Давутоглуом сусрести лидери Немачке, Француске, Аустрије, Белгије, Луксембурга, Шведске, Грчке, Словеније, Финске и Португалије.

Како сазнаје политички магазин „Шпигл”, у кабинету Меркелове постоји план да се окупи „коалиција вољних” земаља чланица ЕУ, које би пристале да сваке године примају тачно одређен број избеглица у складу да својом величином и способностима. Канцеларкин тим сматра да би требало примати укупно између 200.000 и 300.000 избеглица, али само оне који се за азил пријаве са територије Турске. Уколико се пробију и дођу до грчке обале, онда би одмах били враћени у Турску где би могли да одлуче да ли желе да их врате у домовину или да конкуришу у систему квота. Овај план је, међутим, још у теорији, јер у пракси Меркелова и даље има проблема да убеди Турке да сарађују.

Према мишљењу Кристофа фон Маршала, коментатора дневног листа „Тагесшпигл”, Меркелова и даље има шансу да добије подршку на самиту ЕУ, уколико промени своју усамљену позицију: „Партнери ће је следити уколико тражи функционалну равнотежу између заштите спољних граница ЕУ и дозволе да дође само ограничени број миграната.”

Судећи према њеном јучерашњем обраћању посланицима Бундестага, њен план је да на самиту издејствује европско јединство инсистирајући на пет тачака – у борби против узрока избеглиштва, у заштити спољних граница ЕУ, у контроли избеглица које су већ у ЕУ, у постизању договора са Британијом о њеном останку у ЕУ и у показивању јавности да је ЕУ ипак компетентна да решава проблеме.