Пожар у погону фирме „Кемис” у Мишару, који служи као трансферна станица за прикупљање и млевење пластичног отпада, неочекивано је довео у питање њен опстанак у шабачком крају. Страхујући за безбедност, мештани Мишара упорни су у захтеву да се фирма затвори и исели из њиховог села, у чему их је подржао и Шабачки еколошки покрет.

Са друге стране, у словеначком предузећу, чије је седиште у Ваљеву, а које је у стопостотном власништву компаније „Горење сировина” из Марибора, кажу да је пожар био изоловани акцидент, и да оно послује по највишим европским стандардима, са свим неопходним дозволама.

Пожар у „Кемису” избио је у ноћи између 4. и 5. фебруара, о чему је наш лист известио, а том приликом изгорео је већи део хале од 6.000 квадрата у којем је била ускладиштена пластична амбалажа. Брзом интервенцијом ватрогасне јединице из Шапца, којој су у помоћ стигле и екипе из Богатића, Владимираца и Лознице (укупно десет возила), пожар је успешно локализован.

Међутим, због специфичности материјала, пластика је наставила да сагорева и наредних дана, а дим и непријатан мирис посебно су сметали становницима суседних кућа, које од предузећа дели само коловоз.

У последњих седам дана мештани Мишара три пута су се окупљали испред круга „Кемиса”, носећи транспаренте са натписима „Селите се у Беч, оставите чисто”, „За здравији Мишар”, „Без Кемиса”, „Даље неће моћи”…

Члан савета месне заједнице Дарко Николић прочитао је захтеве са хитне, ванредне седнице овог тела, одржане поводом пожара, од којих је први затварање погона у њиховом селу. Од овог захтева, како је наглашено, мештани неће одустати. Савет месне заједнице, такође, тражио је да се грађанима Мишара достави на увид извештај о степену загађености до којег је дошло после пожара, али и сва законом прописана документација и дозволе за рад словеначког предузећа.

Саопштењем се огласио и Шабачки еколошки покрет (ШЕП), чији је председник Трифун Дробњак и личним присуством подржао мештане на протестима испред „Кемиса”.

У „Кемису” истичу да је пре њих на истој локацији у шабачкој индустријској зони пословала компанија ЦСС, којој су постојеће дозволе за складиштење и третман опасног отпада од стране надлежних институција издате још 2011. године, и која је управљала отпадом уз споразум са месном заједницом Мишар. Предузеће „Кемис” је 2012. купило шабачку фирму „Јела” у стечају (чија је била локација) и фирму ЦСС са свим постојећим дозволама и наставило да се бави истом делатношћу као и ЦСС.

„У међувремену, добили смо и дозволу за складиштење и третман неопасног отпада, коју је издала градска управа града Шапца. Од почетка рада поштујемо највише европске стандарде за одлагање и третман отпада и поседујемо све неопходне дозволе за рад, које подразумевају најстроже услове за обављање ове делатности, укључујући и редовну и ванредну контролу надлежних републичких и локалних инспекција”, каже директор „Кемиса” Зоран Миловановић.

У овом предузећу још чекају да надлежне службе заврше увиђај и издају званични извештај због чега је дошло до пожара.

Уколико би дошло до затварања погона у Мишару, тридесет радника са територије града Шапца остало би без посла, а и материјална штета коју би претрпело предузеће би била велика, наводе у „Кемису”. Међутим, најозбиљнија последица затварања погона била би та што би Србија остала без једног од ретких постројења које се бави управљањем отпадом.