Novosti online

Молитве за мир и позив на очување јединства православља

Делегација Српске православне цркве, коју предводи патријарх Иринеј, посетом Долини хришћана и обиласком неколико древних манастира у овој области, завршила је посету Сирији. Од јуче је висока црквена делегација у Либану, а посету Антиохијској патријаршији, која је почела 1. јуна, великодостојници према званичном програму завршавају у суботу.

Патријарх и епископи који су у његовој пратњи, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика шумадијски Јован, топло су и срдачно дочекани у Сирији, у местима која су обилазили, пред храмовима и у њима, где су служене заједничке литургије, дочекало их је више хиљада људи, али и слике ратом разорене земље, као и сведочанства о веома живом хришћанском предању. Антиохијска патријаршија убраја се у једну од древних патријаршија и налази се на трећем месту по диптиху православних цркава.

Другог дана посете сви медији у Србији известили су да се током боравка делегације СПЦ у Дамаску догодио напад израелске војске, али да нико од посетилаца из Србије није повређен. Велику пажњу јавности привукао је и сусрет патријарха Иринеја са председником Сирије Башаром ел Асадом. Том приликом вођен је и разговор о ситуацији на Косову. Међутим, и бројни други детаљи посете овој блискоисточној земљи вредни су пажње: од тога да је пред Саборним храмом Пресвете Богородице у Дамаску госте из Србије дочекало, према проценама, око 4.000 људи, преко банкета приређеног у њихову част, којем су присуствовали премијер, председник парламента и сви министри сиријске владе, укупно више од 850 званица, до обиласка древних светиња које сведоче и чувају православље у тешким временима за хришћане у овој земљи. У том контексту требало би подсетити да су двојицу митрополита Алепа – Јована Ибрахима и Павла Јазигија – 2013. године отели исламски милитанти и да се њихова судбина ни данас не зна. Један од њих, митрополит Павле, рођени је брат антиохијског патријарха Јована Десетог.

Ово је, иначе, узвратна посета: у новембру прошле године антиохијски патријарх дошао је у Србију и тада је најављено да ће и српски патријарх посетити Антиохијску патријаршију. Теме новембарских разговора двојице поглавара православних цркава биле су црквена криза у Украјини, положај и страдање хришћана на Блиском истоку, као и притисци које трпи српски народ на Косову и Метохији. О свему томе разговарало се и приликом боравка архијереја српске цркве у Сирији. Патријарси Иринеј и Јован у својим обраћањима и приликом званичних разговора истицали су да две цркве повезује мучеништво и страдање за веру, указивали су на потребу православног јединства и истицали снажну повезаност две патријаршије, о чему сведочи и ова посета. У Дамаску су се молили за мир у Сирији, али и у свету. Патријарх Иринеј верницима је више пута поручио да је дирнут дочеком који су му приредили – а у свим местима која је обилазио дочекивало га је више стотина њих уз песму, свирање оркестара, па и латице цвећа које су бацали пред поворку – и рекао да је ово једна од оних посета које се памте целог живота.

Осим Дамаска, архијереји СПЦ посетили су и Малули, Седнају, Блман и Долину хришћана у околини Хомса. Док је висока црквена делегација у колони од једанаест аутомобила под јаком полицијском пратњом путовала до ових места, изненадили су их призори ратних страдања са обе стране ауто-пута, о чему се може прочитати и у извештајима које је за званични сајт СПЦ саставио један од чланова делегације протођакон Дамјан Божић. „Не само насеља, већ читави градови били су сравњени са земљом. Вихор рата и мржња људи пред собом су покосили све. Милости није било ни према једном објекту, а понајмање верском. Са обе стране пута повремено смо наилазили на облаке дима у даљини, тзв. печурке.”

Подсећа се и да је верски рат у овој земљи био усмерен пре свега против хришћана, који чине око десет одсто становништва. Хиљаде избеглица хришћана нашло је уточиште пред најездом ИД у Долини хришћана, Вади ал Насари, у околини Хомса, коју су српски архијереји обишли последњег дана боравка у Сирији. Ово је подручје где живи већина православног живља и десетине хиљада хришћанских избеглица из других делова земље. Ту се налази и један од најстаријих и најзначајнијих манастира Антиохијске патријаршије посвећен Светом Ђорђу, саграђен у првим вековима хришћанства.

Српски архијереји посетили су у Дамаску Цркву Светог Ананије, за коју се тврди да је на месту где је Ананија крстио Савла, који је постао апостол Павле, и обишли једну од највећих и најстаријих џамија у свету, Умејадску џамију, за коју се верује да чува главу Светог Јована Крститеља. У селу Малули, где су такође били, и даље се говори арамејским, језиком којим је говорио и Исус Христос. Посетили су и манастир Пресвете Богородице у Седнаји, где се чува икона Пресвете Богородице Седнајске, коју је по предању насликао Свети апостол Лука. У извештајима о посети на сајту СПЦ наводи се: „Сирија је препуна рушевина које причају приче Новог завета. У Светом писму помиње се око 300 пута… На Блиском истоку Библија није никаква прича изумљена у глави, нити пука књига што скупља прашину. Она је нешто што живи, што дише.”

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh