Када смо долазили на заказани интервју, Мому Браду смо препознали из далека. Појава с густом, лепо негованом седом брадом не може бити неопажена у Деспотовачкој чаршији.
Него, пошто пишемо уз подршку Општине Деспотовац, да се уозбиљимо и правилно представимо свог саговорника. Момчило Вуксановић је рођен у Миливи код Деспотовца 1952. године. Учио је за економисту, али је његова уметничка природа превладала, те је постао сликар – првенствено иконописац и фреско-сликар. Од осликавања трпезарије у Манастиру Манасија, којом приликом је учио живопис од чувеног фрескoписца Драгомира Јашовића из Београда, Мома Брада је насликао већи број икона и седам иконостаса, осликао неколико цркава и капела, приредио десет самосталних и учествовао на преко 250 колективних изложби.
Господин Вуксановић је дуго присутан у јавном животу Деспотовца и Србије. Двадесет година је био (први по оснивању) председник Удружења ликовних стваралаца „Манасија“, већ тридесет година учествује у организацији манифестације „Дани српског духовног преображења“, организовао је више сликарских колонија, радио је као глумац и костимограф у позоришту, новинар, фотограф… Примио је „Јунску награду“ Општине Деспотовац 2010. године и Златну значку Културно-просветне заједнице Србије 2013. године.
Момчило Вукасновић се, већ дуго, бави и политиком, тако да је вршио више политичких функција, и на локалном и на државном нивоу. Почетком августа, потврђен је његов мандат народног посланика, а већ је изабран у више скупштинских одбора.
Ево како Момчило Вуксановић – Мома Брада, народни посланик из Деспотовца, одговара на наша питања.
Како оцењујете, у овом тренутку постигнути, квалитет сарадње између Републике Србије и Руске Федерације?
Обзиром на контекст великих процеса који се одигравају у савременом свету, сматрам да је сарадња Републике Србије и Руске Федерације на оптималном нивоу. Потпуно подржавам напоре државног руководства да одржи мир и стабилност у земљи и пријатељске односе с другим државама.
Какво је ваше виђење будућег развоја односа Србије и Русије?
У периоду који је непосредно пред нама, сматрам да је приоритет очувати добре односе с Руском Федерацијом. Улазимо у јесен и предстоји нам врло тешка зима. Државну политику морамо водити тако да не угрозимо снабдевеност становништва и привреде енергентима.
Као народни посланик, како оцењујете досадашњи рад Народне скупштине у контексту српско-руске сарадње?
Председник Народне скупштине је најавио одржавање неколико седница о најважнијим политичким питањима, од којих ће једна бити посвећена спољнополитичким односима. То ће бити прилика да парламент још јасније и снажније подржи правилну спољнополитичку оријентацију председника Вучића и његову пажљиво одмерену политику према Руској Федерацији.
На који начин рат у Украјини утиче на односе Србије и Русије? Има ли рат утицаја на положај Руса у Србији? Може ли Србија, у свему томе, да помогне и како?
Трагични догађаји у Украјини су манифестација игре великих у свету. Ми требало да се држимо заклона, бар док не прође олуја. Нема потребе да будемо прегласни.
Најбоље нам је да се не оглашавамо, уколико нас нико ништа не пита.
Да ли бисте подржали увођење санкција Руској Федерацији, каквих санкција и под којим условима?
Не, не бих подржао санкције Русији.
Уколико Влада Републике Србије донесе одлуку о увођењу санкција Руској Федерацији, да ли ћете нешто учинити поводом тога и шта тачно?
Ја сам један од шест посланика „Партије уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије – Солидарност и правда“ у новом сазиву Народне скупштине. Ми смо, у ствари, изабрани на листи „Александар Вучић – Заједно можемо све“.
Сваки наш поступак мора бити добро промишљен и исправно балансиран. Немамо права да, на било који начин, нарушимо у земљи постигнуту друштвену и политичку стабилност.
Шта нам можете рећи о положају руске националне мањине у Србији? Шта је Народна скупштина учинила ради побољшања положаја Руса у Србији?
До сада, мало је учињено на унапређењу положаја Руске националне мањине у Србији. Руска национална мањина у Србији је недовољно организована и њени чланови су слабо међусобно повезани.
Каква је улога Деспотовца и његове локалне самоуправе у сарадњи Србије и Русије?
Деспотовац, иако мала средина у Србији, има запажену улогу у развоју српско-руских односа. За то је заслужно, у највећој мери, Удружење српско-руског пријатељства Милива – Деспотовац и његов председник Слободан Стојановић. Јавности је већ познато које је активности ово Удружење имало у претходном периоду; од организовања сликарских колонија, преко прикупљања хуманитарне помоћи, до успостављања и одржавања веза с привредним и дипломатским представницима Русије у Србији. Са свим наведеним сам лично упознат јер сам члан Удружења од оснивања.
Општина Деспотовац је раније помагала рад Удружења, али већ две године нема новца у општинском буџету, тако да Општина сада не финансира рад Удружења.
Круна нашег рада би требало да буде братимљење Деспотовца с градом Козељск у Русији. До братимљења, за сада, није дошло. Могу само да нагађам да су се финансијске неприлике испречиле доласку делегације из Русије у Деспотовац. Треба да знате да су Ресавци врло гостољубиви људи и да не зову госте уколико не могу да их ваљано угосте.
Шта нам можете рећи о свом личном ангажману у српско-руској сарадњи, како у смислу међусобне сарадње држава, тако и у ширем смислу – на пољу уметничке, научне, хуманитарне и сваке друге сарадње?
Дуго се већ бавим јавним радом, а у блиској будућности, као члан скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону, намеравам да више сарађујем с нашом дијаспором у Русији.
Овај разговор ће бити објављен на српском и на руском језику, тако да ће бити доступан Русима у Србији, али и читаоцима у Русији и читаоцима широм света који познају руски језик. Шта бисте поручили читаоцима текста на руском језику?
Само јединство може да нас спаси. Треба заборавити све размирице. Блаженопочивши Патријарх Павле је често говорио да нам само праштање може помоћи да превазиђемо размирице у себи и према другима, и то треба имати увек на уму.
О братимљењу Деспотовца из Србије и Козељска из Русије, јавно најављеном пре више месеци, распитали смо се и у Општини Деспотовац. Горан Милојковић, помоћник председника Општине за примарну здравствену заштиту, културу и пољопривреду, обавестио нас је да је Општине, још у јануару текуће године, послала писмо Администрацији градске управе Козељска, којим позива на братимљење и предлаже конкретне кораке у вези с тим. Општина Деспотовац је изразила жељу да угости представнике Козељска, и указала на манифестације у време којих би то било најзгодније, током месеца јуна и августа. Писмо послато у Козељск можете и сами погледати.
Администрација градске управе Козељска
Дан Општине Деспотовац и Дани српског духовног преображења су прошли, а Руси из Козељска нису дошли. У општинској администрацији, нису могли да објасне зашто.
Информацију о планираном братимљењу смо затражили и од Амбасаде Руске Федерације у Београду, али одговор нисмо добили.
Надамо се да ће следећа вест коју будемо објавили у вези с братимљењем Деспотовца и Козељска бити вест о оствареном братимљењу.
Деспотовац, септембар 2022. године
Љубомир Костић
Овај текст је сачињен и објављен у оквиру медијског пројекта „Прошлост, садашњост и будућност Руса у Деспотовцу“, који делом финансира Општина Деспотовац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
