Монографија о Живану Сарамандићу, нашем чувеном оперском певачу, једном од најпознатијих басова и дугогодишњем прваку Опере Народног позоришта у Београду, представљена је на Великој сцени националног театра. Приређивач и аутор књиге је Душица Милановић, уредник фељтона у нашем листу, а издавач „Службени гласник”. У промоцији су, поред ауторке, учествовали и музиколог Бранка Радовић, директорка „Службеног гласника” Јелена Триван и директор Музеја Народног позоришта Драган Стевовић.

Монографија која представља мозаик живота Живана Сарамандића садржи стручну анализу оперских извођења прослављеног баса. Ту је и осврт његових познавалаца и пријатеља, али и есеј о љубави његове животне и уметничке сапутнице Милке Стојановић, као и најлепше сачуване фотографије, скице…

Књига о великану српске оперске сцене, који је преминуо 30. јануара 2012. године у Београду, садржи и збирку новинских чланака, а истовремено је и чувар бројних интервјуа, плаката, програма, репертоара, премијера, фељтона…

– Кнез, цар, краљ… То је кроз ликове које је тумачио током плодне каријере био Живан Сарамандић – подсетила је Радовићева и оценила да овај изузетни уметник у ономе што је радио на оперској сцени нема наследника по свом јединственом басу и репертоарској ширини. Он је на најбољи начин, како се чуло, оживео вердијевски и пучинијевски свет, али и најзначајније руске ликове.

Јелена Триван, Душица Милановић и Бранка Радовић на представљању монографије о нашем чувеном оперском певачу у Народном позоришту (Фото Д. Жарковић)

Рад на припреми монографије за Душицу Милановић био је дуг и напоран, али вредан труда. Она се у посао упустила са Живановом супругом Милком. Бирале су фотографије и „копале” по архиви. Живан у својој скромности, како се сазнаје, није волео да се слика, није га било у првим редовима на важним догађајима, али на једној фотографији овековечен је са Брежњевом, чак је са њим играо и „моравац”.

Увод у ово богато документарно штиво Милановићева почиње речима којима је и на промоцији дочарала оно што чека истинске поклонике живота и рада Сарамандића: „У монографији станују звезде, станују фотографије, станују најважнији догађаји. Монографија је кућа, музеј једне личности.” А мозаик Живановог живота сабран је на 235 страница. У припремању грађе за израду ове монографије сараднички је учествовао и тим Истраживачко-документационог центра Народног позоришта.