Сента – За Сенћанина Јована Мушкатировића ни изван стручних кругова, али ни у родном граду многи нису чули. Није онда ни необично што су републичке власти од оснивача Културно-историјског друштва „Јован Мушкатировић“ тражили сагласност именованог да друштво понесе његово име. Из Будимпеште је брзо набављена умрлица којом се потврђује да је први адвокат у Срба рођен у Сенти 1743. преминуо у Будимпешти 1809. године. Данас нема ниједног живог потомка. Тако су и формално били испуњени услови да јануара ове године Сента добије још једно удружење грађана.
– Дуго смо се носили са том идејом и сматрали смо да то дугујемо овом великом просветитељу јер није присутан у српској јавности. У Сенти постоји само улица са његовим именом, а у Новом Саду и спомен-плоча на згради Адвокатске коморе – каже Јован Гашовић, професор историје.
Оснивачи Културно-историјског друштва „Јован Мушкатировић“ су Александар Ђорђевић адвокат, др Милорад Ћурћић психијатар, мр Мирко Гашовић тужилац, Јован Гашовић и Рашко Рамадански археолог.
– Желимо да негујемо локалну историју, посебно ону која је везана за српску заједницу, а чије је вредновање запостављено. Мушкатировић је аутор десетине књига и есеја из области реформисања друштва, теологије, студија права, али се није либио и да се сукоби са надрилекарством и, уопште, деловао је као прави просветитељ и писао о свим аспектима и друштвеног и личног живота, а сам Доситеј Обрадовић га је сматрао својим узором – наводи Рамадански.
Рамадански и Гашовић набрајају да намеравају да објаве преписку Мушкатировића са знаменитим савременицима, потом студиозну биографију јер се његовим животописом још нико није детаљно бавио, трагају за његовом родном кућом, али и гробним местом.
– Желимо и кроз наш рад да промовишемо период потиске и поморишке војне крајине. Постоји уверење о граничарима као опортуним, доконим сељацима са пушкама, који живе у пустом пределу, а заправо током 18. века овде су грађене цркве и отваране школе. Уосталом, и сам Мушкатировић је из породице граничара – објашњава Рамадански.
Међу културним и образовним друштвима која постоје у Сенти, Јован Гашовић каже да им је настоје да се њихово издвоји по смелости и стручности да говоре о личностима које су обележиле историју њиховог града. У градићу са око 20.000 становника, 81 одсто чини мађарско живље, а око девет одсто чине Срби.
Ова мала заједница друштву је дала низ великих имена. Саговорници „Политике“ набрајају да су овде рођени оснивач српског театра Јован Ђорђевић, писац Стеван Сремац, патријарх Георгије Бранковић, песник Матија Бећковић, добротвор Јован Вујић, архитекта Владимир Николић. Куће потоње двојице у центру Сенте иако оба здања изузетне лепоте незаустављиво пропадају. Добри познаваоци историје свог града и краја, Рамадански и Гашовић не могу да се помире са тим да је велики део духовне заоставштине занемарен.
– Пре неколико година општина је подигла споменик мађарском писцу Алберту Вашу који је као управитељ два логора током Другог светског рата у Румунији осуђен као ратни злочинац. Није табу бавити се националном историјом, али наша намера је да се бавимо очувањем сећања на људе и дела који су уздигли нашу заједницу – наводи Гашовић.
—————————————————————————-
Тек други помен страдалима од фашиста
Културно-историјско друштво „Јован Мушкатировић“ одржало је 12. априла помен невино страдалим Сенћанима 1941. године по уласку мађарске фашистичке војске. Тада је побијено, како сведоче извори, 65 особа, међу којима је било и деце, а на споменику овим жртвама исписано је 50 имена. Ово је тек други пут да се организује помен првим цивилним жртвама Другог светског рата, а како каже Јован Гашовић скупу великог броја грађана присуствовали су и председник oпштине Рудолф Цегледи и Предраг Поповић, председник Скупштине општине.
