Елегантан мушкарац излази из „мерцедеса” и прилази сумњивим особама од којих купује кокаин. Они га, меркајући, питају: „Човек са Волстрита?”, на шта он одговара: „Не, дискограф”. „Урађен” спази гомилу специфично одевених клинаца како урлају, а у позадини чује неку музику која га интригира. Реч је о песми „Stranded in the Jungle”, а тај дискограф запрепашћен је енергијом и изгледом кога другог до култних „Њујорк долса”…
Тако почиње дугоишчекивана ТВ серија „Винил” која је „изашла из кухиње” две легенде: вође „Ролингстоунса” Мика Џегера и редитеља Мартина Скорсезеа. Џегер је идеју за филм о моћној дискографској индустрији током седамдесетих „продао” Скорсезеу пре двадесетак година, а на крају су се двојица пријатеља, уз помоћ још једног извршног продуцента – Теренса Винтера, сложили да прерасте у ТВ серију.
„Винил” открива како је изгледао свет музике када се „спусти завеса”, тамну страну тог света, пуну дроге, секса… Те 1973. године „уљуљкани” дискографски челници, попут главног јунака „Винила” Ричија Финестре који, у тумачењу Бобија Канавалеа, покушава да спасе од пропасти издавачку кућу „American Century Records”, били су затечени њујоршком андерграунд сценом, експлозијом потпуно нових музичких праваца, попут панка, диска или зачетака хипхопа.
„Био је то значајан тренутак за музику, нарочито у Њујорку. Толико је било различите музике”, изјавио је Мик Џегер (72), музички супервизор серије, и, наравно, један од „кључних актера” тог доба, помињући да је свет истовремено имао „Цепелине” и „Њујорк долсе” (који се и „појављују” у серији).
Неизбежна у „Винилу” је музика која бележи драгуље из те и ранијих епоха. У првој епизоди чули су се и класици Отиса Рединга, Криса Кенера, Рут Браун или Чака Берија, уз насловну музичку тему – „Sugar Daddy”, коју потписује амерички кантри-рок певач Стурџил Симпсон.
Серију прати и саундтрек, састављен од оригиналних песама, али и нових аранжмана легендарних нумера. Чарли Вилсон, Иги Поп, Крис Корнел, Џулијан Казабланкас, Нејт Руес, „Ројал блад”, Џес Глин, само су нека од имена која су „позајмила гласове” за саундтрек „Винила”. Сваке недеље ће бити објављен и по један дигитални и-пи који ће бити везан за емитовану епизоду, а прва је била песма састава „Калео” – „No Good”.
Џегер, који је заједно са својим сином Џејмсом, који у серији игра вођу измишљеног бенда „Nasty Bits”, написао једну оригиналну композицију „Rotten Apple”, признао је за „Билборд” да је седамдесетих све било могуће:
„Стварање било какве музике и онда њено мешање са неким потпуно другачијим жанром тада је било могуће. Било је и лоше музике. Када сам се присећао песама из тог периода, толико је било дивних ствари, али и ‘ђубрета’. И ‘ломили смо копља’ око тога колико ћемо лоше музике имати у серији, јер смо хтели да гледаоцима приближимо тај период. Нису седамдесете обележили само Марвин Геј, Џејмс Браун или Боб Марли, већ је међу најпродаванијим издањима било и смешне музике. Али, то ‘ђубре’, срећом, није толико заступљено на саундтреку…”
