Није важно колико живите, већ како, једна је од омиљенијих крилатица оних који никад не одлазе у теретану јер им је главни „спорт” праћење телевизијских серија, не слушају савете нутрициониста јер знају да је најбоља домаћа храна, масна и зачињена, а кад им лекар саветује да престану с пушењем помену прадеду с планине који је завијао дуван и са 100 година.

Човеков сан о дуговечности постаје све достижнији уз савремена медицинска открића и технологије, али и здрав начин живота. Један од главних услова за очување виталности и достизање дубоке старости је физичка активност.

Тенис најбољи

Стручњаци имају обичај да кажу да је најбоља врста физичких вежби – она којом се управо бавите. Нова истраживања, међутим, показују да то није баш сасвим тачно. Наиме, они који се баве групним спортом или вежбају уз партнера у знатно су повољнијем положају од оних који то чине самостално. Тенис, бадминтон, кошарка или фудбал више доприносе дуговечности него, рецимо, пливање, вожња бицикла, трчање или тренинг у теретани, тврди недавно објављена студија чувене „Мејо клинике”.

Један од аутора ове студије др Џејмс О’Киф, кардиолог, истиче да су за ментално и телесно здравље и дуг, срећан и испуњен живот изузетно важни, можда чак најважнији, наши друштвени контакти. Дакле, није важно само бити физички активан, већ бити активан – уз некога.

То је потврдило испитивање спроведено на 8.500 учесника чији су живот и навике лекари пратили читавих 25 година. Они који су играли тенис убедљиво су имали најбоље резултате. У поређењу са онима који се нису бавили никаквим физичким активностима имали су у просеку за 9,7 година дужи живот. За њима су љубитељи бадминтона (који им је продужио живот за 6,2 године), фудбалери (4,7 година), бициклисти (3,7 година), пливачи (3,4 године), тркачи (3,2 године) и посетиоци разних велнес клубова и теретана (1,5 година).

Колико је ко од њих посветио времена свом омиљеном спорту драстично се разликовало, али у суштини није имало значајнијег утицаја на крајњи резултат. На пример, тенисери су држали рекет у рукама мање од два сата недељно, од 520 минута укупне физичке активности, док су они с краја листе вежбали и по десет сати недељно, од којих барем три сата у теретани.

Самотњачки тренинзи

Интеракција са другим људима за време вежби или спортских активности је важнија од тога колико дуго трају и колико су напорне, јер утиче не само на физичку спремност већ и на ментално здравље. Она мотивише људе и подстиче да истрају у добрим навикама, а додатно доноси и задовољство у дружењу које благотворно делује и на психу за разлику од самотњачких тренинга. Тако је, на пример, тенис у врху листе пожељних спортова, каже др О’Киф, зато што партнери све време разговарају и емотивно се повезују.

Аутори студије су, додуше, приметили да се тенисом углавном баве имућни, образовани људи који су, као такви, у ситуацији да у старту буду здравији.

Свака физичка активност је боља од никакве, али она која је праћена друштвеном интеракцијом, коју доживљавамо као игру, забаву, имаће боље резултате, објашњавају стручњаци. Зато, иако не споре да су трчање и дизање тегова такође добри за здравље, препоручују рекреативцима да их ипак замене спортом који укључује још „играча”. Доктор О’Киф признаје да је, након што је сагледао резултате студије, и сам то учинио, па сад уместо да „џогира” игра бадминтон са члановима своје породице – и бескрајно ужива.

Вежбе подмлађују тело

Да је физичка активност основ дуговечности потврдило је и истраживање Центра за контролу и превенцију болести: обухватило је 6.000 Американаца и показало да „вежбачи” имају у просеку девет година „млађе” тело на ћелијском нивоу у поређењу са вршњацима који време проведе седећи.

Три савета за дуг живот

Осим вежбања, утврђено је да још три активности повећавају шансе за дуг живот:

УГЉЕНИ ХИДРАТИ, у умереним количинама, благотворно делују на здравље. Истраживање које је укључило 15.000 одраслих особа у периоду од 25 година показало је да су они који су их јели редовно, али не превише, живели дуже од поклоника дијета са ниским садржајем угљених хидрата.

КАФА је још једна намирница која повољно утиче на дужину живота. То је потврдила студија објављена у ЈАМА магазину за интерну медицину, спроведена на 500.000 испитаника. Од једне до седам шољица кафе, без обзира на то о којој врсти и каквом начину њене припреме је реч, дакле укључене су и „домаћа”, еспресо, филтер, инстант, без кофеина… смањује ризик од преране смрти, каже се у студији.

КОНТРОЛА над сопственим животом је осећај који значајно олакшава улазак у старост. Људи који воде живот какав желе и окрећу се стварима које их интересују и у „трећем добу” успевају да се осећају младима и срећнијима, а то их инспирише да буду активнији, а самим тим и дуговечнији.