Од нашег специјалног извештача
Венеција – Уводна инсталација у унутрашњости главних холова Централног изложбеног павиљона у Ђардинима настала је рециклажом око 100 тона материјала који је сакупљен након затварања претходног Бијенала архитектуре, одржаног 2014. године. На први поглед нико не би препознао да се ту налазе остаци чак 10.000 квадратних метара гипсаних плоча и 14 километара металних држача да нас дневничка опаска архитекте Алехандра Аравене, уметничког директора овогодишње највеће смотре у области архитектуре, која траје до 27. новембра, на то не упућује. Сваког посетиоца овај кратак запис на симболичан начин уводи у оно што га чека током шетње кроз лавиринте Ђардина и здања Арсенала. Већина стваралаца ове године одлучила је да буде социјално усмерена, кризно оријентисана, еколошки освешћена.
Кровни наслов целог бијенала, које се одржава већ петнаести пут у граду у којем су стварали Галилеј, Каналето, Канова, Вивалди, лорд Бајрон, Ман и Бродски, који гласи „Извештај са фронта”, неки су схватили буквално, неки метафорично, али је свима заједничко то да су ангажовани. Као што је то и сам Аравена, човек познат по дубоком осећају за друштвене недаће, способан за емпатију са светом у којем живи. Судбина рушевина старих здања, миграције становништва са Блиског Истока, урбана трансформација пренасељених области, архитектонски потенцијал одрживих материјала, криза у којој живе сви – учесници изложбе, гости, новинари и ви који читате овај текст – само су неке од тема на које се наилази током проласка кроз атрактиван простор уз венецијанску риву.
Спонтано чвориште публике, одмориште, место за размишљање и дебате, са којег се кретало и на које се враћало током обилазака националних представљања у Ђардинима био је павиљон нордијске групе земаља – Финске, Норвешке и Шведске. Назив њихове поставке „На терапији” сасвим је одговарао. Баш како је то Свере Фен, најпознатији норвешки савремени градитељ и замислио када је осмислио пирамидалну структуру, насталу од шведске боровине: инсталација око које су се налазили остали пројекти из ових земаља била је ослобођена сваког историцизма, усмерена искључиво ка окружењу, зарад отвореног дијалога.
– Наша конструкција наслања се на Абрахама Маслова и његову хијерархију потреба. Бавећи се људском психом, он је индивидуални прогрес анализирао путем дијаграма у облику купе, дошавши до закључка да човек долази до самоостварења тек ако се све његове потребе адекватно испуне, то је процес током којег сваки корак зависи од оног претходног, да бисте дошло до врха много је степеника које морате прећи – прокоментарисао је за „Политику” Дејвид Басулто, комесар нордијског наступа.
Холанђани су се у свом, у плаво заоденутом павиљону бавили архитектуром мировних мисија Уједињених нација, као видом катализатора развоја локалних региона у којима се оне налазе. Пространа унутрашњост њиховог здања мапирала је староседелачке традиције али и упливе који се са њима мешају са запада, а који се на фронту срећу због стварања нове културе инфраструктуре. Финци су се фокусирали на проблем имиграната, њихове трагичне животне приче али и прилику коју им је потребно пружити за достојанствен живот.
„Изазов за Европу данас није више само градња градова већ њихова трансформација у инклузивнија места за живот. Архитектура се у савременом свету не бави само дизајном зграда већ осмишљавањем решења на социјалном пољу”, пише у каталогу финске поставке „Од границе до куће”, која је понудила неколико заиста маштовитих решења за градњу читавих насеља намењених избеглицама. Тим из Израела пред нас је ставио иновацију, микс архитектуре и биологије. „Објекат живота” у себи обједињује изложбу и истраживачку платформу, за оба елемента кључне речи су отпорност и прилагодљивост, као особине неопходне за превазилажење траума или шока, који су, имајући у виду њен геополитички положај, за ову земљу малтене свакодневица.
– Централна инсталација птичије је гнездо, настало од комбинације природних и вештачких материјала који, кад су правилно укомпоновани, заједно чине биолошки систем, једну истински живућу структуру, која може да допринесе пустињском окружењу. На спрату смо изложили радове настале сарадњом архитеката и лекара који се баве лечењем рака или истраживањем нано технологија, међу којима је и професор Ден Шехтман, добитник Нобелове награде – објаснила је Аријел Блондер, један од кустоса израелског наступа.
Немци су се, слично Финцима, оријентисали на анализу урбаних и архитектонских услова у градовима у које досељеници прво дођу када свој напоран пут заврше у Немачкој, која је иначе њихово најчешће крајње одредиште, док се Јапан рвао са последицама земљотреса у Фукушими, у светлу савременог тренутка у којем је све више незапослених младих Јапанаца и у којем је неједнакост све већа. Русија је решила да нас проведе кроз специфичан виртуелни поглед на трансформацију московског великог изложбеног комплекса из 1939. у користан простор намењен култури и образовању, симболизујући тако борбу за квалитет живота.
Могло би се, на крају, рећи и то да је бијенале архитектуре донекле сведенија и мирнија смотра од сестринске манифестације која овде окупља савремене уметнике, али да није ништа мање атрактивна.
