Претраживач цена банкарских услуга на сајту Народне банке, који постоји од пре неколико дана, показује да оне јесу различите, али ипак не драстично. Банке, на пример, не наплаћују отварање текућег рачуна, али његово коришћење, или како банкари популарно кажу вођење, плаћа се од 70 динара, колико то својим клијентима пензионерима наплаћује Поштанска штедионица, па до 300 динара месечно. „Шаренило” је и код издавања чекова. Неке банке их уопште не издају, у некима је првих пет бесплатно, као у Комерцијалној банци, док Поштанска прави разлику – ако је клијент дошао у пословницу по њих, тада му наплаћује само пет динара по чеку, док слање десет чекова на кућну адресу кошта укупно 200 динара.
Циљ претраживача Народне банке био је да грађани могу да упореде све тарифе које банке наплаћују за своје услуге. Иако је намера НБС била и да се стандардизују услуге које банке пружају, тешко је снаћи се у мноштву текућих и платних рачуна које нуде. У зависности од пакета, разликују се и цене вођења рачуна, као и друге накнаде, па поређење услуга није тако једноставно.
Трошкови подизања новца платним картицама са банкомата или са шалтера у земљи или иностранству стандардизовани су и углавном је иста цена. У земљи, подизање новца на банкоматима банке која је картицу издала је бесплатно, а на банкомату друге банке дебитном картицом кошта два одсто од подигнуте суме. Уколико се новац подиже кредитном картицом на банкомату друге банке, провизија је три одсто.
Прелазак у другу банку
Номиналне каматне стопе на задужења по кредитним картицама су од 18,4 до 34 одсто годишње у динарима, а уколико су кредити по кредитним картицама у еврима, каматне стопе су доста ниже и износе око 12 одсто, мада само неколико банака даје такву могућност.
И претраживач НБС показује да је дозвољени минус најскупља банкарска услуга. Ту су и највеће разлике. Збирни подаци НБС показују да је у Србији просечна цена коришћења дозвољеног минуса 29 одсто, а недозвољеног 34 одсто.
Камата за коришћење дозвољеног минуса није, међутим, једини трошак који банке наплаћују. Оне наплаћују и његово отварање, а не само коришћење. Поред менице од 50 динара и извештаја Кредитног бироа од 246 динара, неке банке наплаћују и успостављање услуге, односно једнократну накнаду за одобравање ове позајмице у висини од један одсто. Код неких банака тај трошак је исказан као успостављање услуге, а постоји и накнада за администрирање у истом проценту, која се наплаћује годишње. Код других банака тај трошак је фиксни и може да износи 400–500 динара. Ако је за утеху, све је више банака које редовним клијентима одобравају дозвољени минус и на дужи период, па и до три године, тако да је онда трошак мањи.
Код већине банака у основним пакетима је бесплатно коришћење мобилног и интернет банкарства, док је код неких за интерне преносе услуга бесплатна, док се за екстерни пренос, код другог пружаоца платних услуга, то наплаћује од 20 до 150 динара, зависно од тога да ли је рачун до 300.000 или преко тог износа.
Хитно плаћање банке такође наплаћују, и то најмање 30 динара или један одсто од трансакције. Отварање трајних налога је по правилу бесплатно. Услугу девизног платног рачуна банке не наплаћују.