У реаговању на текстове „Коме се намешта посао са фискалним касама” и „Он-лајн фискалне касе скупе за Србију” у „Политици” од 4. и 6. марта, у којима смо углавном пренели оцене и ставове Фискалног савета, Ана Брнабић, потпредседница Управног одбора Националне алијансе за локални развој (НАЛЕД) послала је писмо нашој редакцији у коме, позивајући се на Закон о јавном информисању, захтева да га објавимо у целини и на истом месту, као и текстове које смо претходно објавили. Таман када смо се спремали да с ауторком ступимо у контакт, јер је 8.239 карактера њеног реаговања готово цела страна у „Политици”, Брнабићева свој текст шаље листу „Данас” који га интегрално објављује. Чему толико нестрпљење, па и некоректност, јер је „Политика” у првом тексту од 4. марта позвала НАЛЕД, као другу страну, и пренела њихов став, остаје за сада без одговора.
„Политика”, ипак, преноси, по нашем избору, најзначајније делове из писма Брнабићеве у коме се може сагледати природа њеног незадовољства ставовима и оценама Фискалног савета и њеног члана Алтипармакова.
Брнабићева у свом тексту под насловом „Моћ и одговорност Фискалног савета” каже да је „неодговорно” најбоља реч којом може да се оцени наступ Савета. И да је „анализом само једне мере и очигледно располажући са недовољно информација ФС непотребно пожурио да унизи посао на којем су годину дана радиле десетине стручњака из државних органа, привреде и цивилног сектора”.
Брнабићева пита „ако је Савет институција која даје независну оцену економске и фискалне политике владе, зашто анализа овог тела није обухватила мере Програма које би сигурно утицале на стање у буџету, пореске олакшице за почетнике у бизнису, смањење непореских намета и сл. Зашто је он-лајн фискализација најболнија тачка? Можда зато што је заправо реч о новој рунди старог неспоразума на релацији Алтипармаков – Иван Симич (први заговорник увођења он-лајн каса)”.
За њу је „…најболније неразумевање улоге цивилног сектора. НАЛЕД није руководио израдом Програма као што тврди ФС већ је заједно са Републичким секретаријатом за јавне политике координирао процес израде што је битна разлика. Нажалост, још смо таква држава у којој је неопходно да неко вуче државне органе за рукав и тера их да раде јер се сами никада неће договорити. Није НАЛЕД направио Национални програм и дао га влади већ су то учинила владина тела – Стручна група и Координационо тело у којима су били: пет министара, представници Пореске управе, Управе царина, Тржишне инспекције, ПКС, привредници и многи други”.
Потпредседница Управног одбора НАЛЕД-а каже да је „за Алтипармакова упитно учешће НАЛЕД-а у процесу израде програма јер се „ради о организацији приватних компанија”. Најпре, истине ради, НАЛЕД је у тај процес ушао као неко ко је предложио доношење програма којим ће се коначно држава на конкретан начин позабавити сивом зоном и ко је на крају позван да као предлагач и учествује. Надамо се да ФС не брани право било коме од 7,5 милиона грађана да влади предложи решавање одређеног проблема. Уз то, НАЛЕД није само организација приватних компанија већ и локалних самоуправа које такође мучи сива економија, као и цивилног сектора. То Фискални савет или не зна или намерно заборавља. На крају, ко ће да се побуни против сиве економије ако не приватне компаније које та појава једну по једну гаси? Је ли јавни интерес да привреда ћути? Савет и Алтипармаков дали су себи пуно за право одабиром подобних и неподобних за овај посао (што се односи и на проглашавање РСЈП-а за ненадлежну институцију)”.
Шта је закључак извештаја Фискалног савета – пита Брнабићева на крају и додаје: „Сачекајмо да се прво реализује Програм трансформације ПУ и онда можемо да размотримо могућност увођења он-лајн каса. Није потребно замишљати колико бисмо чекали да се један државни орган сам реформише. Неодговорно и испод нивоа једне тако важне независне институције какав је Фискални савет”.