Чачак – Генерални секретар Светске организације за малину (ИРО) Фелипе Росас Оса саопштио је да је Србија, по укупном приносу у 2015. години, поново постала водећи произвођач овог воћа у свету.
– У Србији је утврђен род од 79.000 тона и ваша земља је прошле године била убедљиво највећи произвођач на планети. На другом месту су Сједињење Америчке Државе са производњом од 66.000 тона, следе Пољска, где је род процењен између 50.000 и 60.000 тона, и Чиле са 39.000 тона – рекао је за „Политику” инжењер Росас (58), који живи у Сантјагу де Чилеу.
Та организација основана је 1998. године, окупља 12 држава које држе 85 одсто светске производње. Наша земља је, иначе, једном већ била на врху светске листе произвођача, 2006. године, са родом од 90.000 тона. Највећа робна производња у свету се, већ годинама, остварује у Србији која више од 95 одсто свежих и прерађених плодова малине пласира на светско тржиште.
Претпрошле године, такође према подацима ИРО (International Raspberry Organization), највећу производњу имала је Пољска (100.000 тона), затим САД (75.000), Србија (60.000) па Чиле (45.000).
– Временске прилике у 2015. нису погодовале гајењу малине у већини земаља, због чега је дошло до осетног пада у производњи. Нарочито у Пољској, што је последица изузетно дуге и хладне зиме, хладног и влажног пролећа и велике суше са каквом се произвођачи у тој земљи до сада нису сусретали. Дугорочно, производња малине у Пољској и даље ће да буде у паду. Један од разлога су израженије временске непогоде него у нашој земљи, други је одлив радне снаге у земље ЕУ. Због све већих површина под малином у нашој земљи, проблем радне снаге може се и у Србији појавити као ограничавајући чинилац даљег развоја ове изузетно значајне привредне, не само пољопривредне делатности – објашњава за наш лист др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, један од водећи српских стручњака за малину.
Проблеми са којима се сусрећу наши произвођачи постоје већ годинама а најзначајнији су, по оцени др Лепосавића:
– Непланско, а лане и стихијско повећање засађених површина, чак и на просторима где не постоје ни најосновнији услови за квалитетну и исплативу производњу малине. То је праћено недостатком квалитетног садног материјала, било да је произведен у Србији било да је увезен. Чест је и увоз заражених садница, чиме се проблем само увећава.
У овој деценији велики проблем је и масовно сушење родних засада.
– Ако се изузме избор неодговарајуће парцеле, најчешћи проузроковачи сушења су неке врсте гљива из рода трулежница корена. Симптоми болести се испољавају у виду изненадног и наглог увенућа и пропадања изданака пред крај пролећа и почетком лета. Такође, због увоза садног материјала зараженог раком корена (сорте тјуламин и полка у 2010) и дистрибуције садница из засада подигнутих од овог материјала, у нашој земљи скоро и да не постоје квалитетни засади ове две сорте – истиче др Лепосавић.
Он додаје, да је поред сортне чистоће, предуслов сваке успешне производње здравствено исправан садни материјал, те да је потребно спровести и две групе мера:
– Најпре краткорочне, радикалну контролу постојећих матичњака на присуство фитопатогених гљива, и контролу земљишта на којима се подижу нови матичњаци, као и материјала од ког настају. То подразумева и ефикаснији систем националне фитосанитарне службе ради заустављања промета зараженог садног материјала из регистрованих и нерегистрованих матичњака. Дугорочно, неопходно је стварање предосновног и основног садног материјала у научним институтима, од кога ће се производити сертификовани садни материјал, као и упис у регистре свих произвођача и увозника садница, уз организовање професионалне националне фитосанитарне службе.
Посебну пажњу, наводи др Лепосавић, неопходно је посветити безбедности и здравственој исправности производа које нудимо (нарочито су значајни вируси у плодовима – норо вируси), затим садржају пестицида, и на оно на шта су купци ових производа посебно осетљиви, а то је да нису генетски модификовани организми.
– Ради јачања производње малине у нашој земљи морамо размишљати и о увођењу одређеног подстицаја на сваки извезени килограм малине, произведен у Србији или реизвезен. Од подстицаја, део издвајати за награђивање произвођача, други за ефикасне стручне службе на терену, трећи на истраживања и развој тржишта. То је пут за дугорочан раст ове производње у Србији, која је прошле године националној економији донела извозни приход од око 200 милиона евра.
