BEOGRAD – Ukupna premija osiguranja na kraju trećeg kvartala 2015. iznosila je 60,6 milijardi dinara, odnosno oko pola milijarde evra, objavila je danas Narodna banka Srbije.
To je, kako piše u najnovijem izveštaju o sektoru osiguranja, rast od 18 odsto u odnosu na isti period 2014.
U strukturi premije, učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 78,5 odsto, dok je učešće životnih iznosilo 21,5 odsto.
Najveće je učešće osiguranja od autoodgovornosti u ukupnoj premiji od 35,8 odsto.
Učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj premiji je dominantno i iznosi 78,5 odsto.
Premija neživotnih osiguranja beleži rast od 17,1 odsto, pri čemu premija osiguranja motornih vozila – kasko, beleži rast, prvi put od 2009. godine, dok premija imovinskih osiguranja beleži pad.
Životna osiguranja povećavaju učešće u ukupnoj premiji sa 20,9 odsto na 21,5 odsto.
Bilansna suma društava za osiguranje povećana je na kraju trećeg kvartala 2015. godine na 181,8 mlrd dinara i to za 9,7 odsto u odnosu na kraj trećeg kvartala 2014.
Na kraju trećeg tromesečka prošle godine u Srbiji je poslovalo 24 društva za osiguranje, tri manje u odnosu na isti period 2014. uz povećanje broja zaposlenih na 11.173.
Ostvaren je rast kapitala od dva odsto i on iznosi 35 milijardi dinara.
Referentna kamata ostaje 4,5 odsto
Izvršni odbor NBS odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 4,5 odsto.
Odluku su obrazložili time što su imali u vidu neizvesnosti u međunarodnom okruženju.
„S početkom normalizacije monetarne politike američkog FED-a, neizvesnost se sada odnosi na tempo i obim povećanja referentne kamate tokom 2016. godine, koji će u najvećoj meri opredeliti kretanja na robnim i finansijskim tržištima i tokove kapitala prema zemljama u usponu“, navodi NBS.
S druge strane, dodaju, ublažavanju tih efekata doprineće veća ekspanzivnost monetarne politike Evropske centralne banke koja ej produžila trajanje nestandardnih mera do marta 2017.
Uz jake geopolitičke tenzije, neizvesnost u međunarodnom okruženju povećavaju i turbulencije na finansijskom tržištu i usporavanje rasta u Kini, navodi IO NBS.
Međutim, kako je navedeno, povećanju otpornosti domaće ekonomije na te rizike, u velikoj meri doprinose rezultati fiskalne konsolidacije i održivost javnih finansija, unapređenje poslovnog i investicionog ambijenta, kao i smanjenje spoljne neravnoteže.
Izvršni odbor je ocenio da će inflatorni pritisci i u narednom periodu biti niski.
Međugodišnja inflacija je ispod cilja NBS, a inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede i dalje se nalaze ispod centralne vrednosti od četiri odsto, ne samo za jednu, već i za dve godine unapred.
„U pravcu održavanja niske inflacije deluju niske cene primarnih proizvoda, naročito nafte, generalno niska inflacija u međunarodnom okruženju, restriktivna fiskalna politika, kao i još niska agregatna tražnja, na koju bi moglo da utiče i usporavanje globalnog rasta“, navodi NBS.
I pored prisutnih rizika, očekuje se postepen rast inflacije i njen povratak u granice cilja u drugoj polovini ove godine, čemu će doprineti i dosadašnje ublažavanje monetarne politike, piše u saopštenju.
S obzirom da neizvesnost u pogledu kretanja inflacije prevashodno potiče iz međunarodnog okruženja, stepen ekspanzivnosti monetarne politike NBS u narednom periodu zavisiće pre svega od procene inflatornog uticaja koji bi mogla da imaju dešavanja na međunarodnim robnim i finansijskim tržištima.
Naredna sednica IO na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 11. februara.
Foto Tanjug/M.Jelesijević, arhiva
