Једина сигурна, али баш због тога и најмање исплатива инвестиција за београдске кладионичаре јесте Александар Вучић јер су шансе да после предстојећих избора не буде поново председник владе на нивоу статистичке грешке. Уколико на Вучића уложе хиљаду динара да ће опет бити премијер, кладионичари ће моћи да зараде свега десет динара. Много већи изазов за играче на срећу јесте да погоде каква ће бити излазност на наредним изборима и колико ће тачно гласова добити Српска напредна странка.
После Вучића у кладионици „Меридијан” највеће изгледе за премијерску функцију дају се Зорани Михајловић, потпредседници СНС-а, са квотом 1 : 8, а онда Ивици Дачићу, чија је квота 1 : 15. Занимљиво је да се на листи потенцијалних премијера на које се можете кладити налазе и Зоран Бабић и Чедомир Јовановић и да им се при томе дају подједнаке шансе – 1 : 300 – да постану мандатари.
Шеф посланичке групе СНС-а у Скупштини Србије Бабић се слатко насмејао када је сазнао да има исте шансе као лидер ЛДП-а да предводи Владу Србије.
„Нас двојица смо рођени исте године и истог месеца и само нас један дан дели. Више од тога нема никакве сличности. Политике коју воде Александар Вучић и Чедомир Јовановић се много разликују”, каже Бабић, који додаје да у животу никада није ушао у кладионицу.
Они који воле ризичне опкладе могу да уложе свој новац на Вука Драшковића (СПО), Бошка Обрадовића (Двери), Ненада Поповића (СНП), Ненада Чанка (ЛСВ) или Драгана Ђиласа, јер уколико се деси да неко од њих постане премијер, они би на хиљаду уложених динара освојили чак милион.
Букмејкери који саветују кладионичаре о играма проценили су и изборне шансе владајуће странке, а не само појединих лидера. Тако су у „Меридијану” проценили да ће изборни резултат СНС-а бити 44,7 одсто гласова, а кладионичари могу да „типују” да ће напредњаци добити више или мање од тога. Квота да ће напредњаци освојити више од тога је 1,95, што значи да ће они који уплате ту опцију на сто уложених динара зарадити 95 динара, док ће они који се опкладе да ће СНС бити испод тога на исти улог профитирати 75 динара.
Кладионичари се, за сада, не усуђују да на својој листи истакну ни једну другу странку, мада потпредседник СПС-а Бранко Ружић тврди да је „сигурица” да ће његова партија освојити више од 15 одсто гласова.
„Ја бих се кладио да ћемо освојити више од 15 одсто, а кладионице би вероватно ставиле велику квоту на тај проценат, па бих сигурно доста зарадио. Уложићу онолико колико иначе уплатим за сигурицу”, каже за „Политику” Ружић, који ипак није хтео да каже колико ће новца да уложи у кладионици, додајући да му је буџет за опкладе скроман.
Попут потпредседника СПС-а, и лидер СРС-а Војислав Шешељ је оптимиста када је реч о партији коју представља.
„Никоме не бих препоручио да се клади, али када бих имао новац све бих уложио у то да ће радикали на пролећним изборима освојити више од 20 одсто гласова”, истиче Шешељ.
Букмејкери „Меридијана” понудили су и опцију ко ће бити премијер Војводине, а актуелном председнику покрајинске владе Бојану Пајтићу дали су мале шансе од 1 : 15. Дакле, уколико би он поново био премијер и неко се на то кладио, зарада би била петнаест пута већа од уложеног новца. Кладионице, међутим, сматрају да далеко веће изгледе имају чак четворо функционера СНС-а (Игор Мировић, Маја Гојковић, Горан Кнежевић и Милош Вучевић), али и лидер СВМ-а Иштван Пастор.
Политичке прилике, по речима, представника кладионице „Меридијан” у последњих месеца дана нису много утицале на промене квота, али је ипак било извесних одступања.
„Први пут смо објавили понуду 19. јануара, а листе мењамо сваког уторка и петка. Извесних варирања због дневнополитичких дешавања било је, на пример, у случају Расима Љајића, којем су се осетно увећале шансе да постане министар после уласка у коалицију са СНС-ом. Када смо отворили понуду тај савез још није био оформљен, па је квота на то да ће он бити на челу неког ресора некада била 1,8, а сада је пала на 1,15, то јест на сто динара зарада је 15 динара”, објашњава Ненад Радановић, представник „Меридијана”.
На понуду кладионица се, како каже, одражава и жесток сукоб Ивице Дачића и Бориса Тадића, јер су изгледи да се обојица нађу у влади мали, па за њихове квоте важи „клацкалица”. У моменту кад један има веће шансе да постане министар, његова квота опада, а другом су изгледи да буде на тој функцији мање, па самим тим и квота расте.
Међутим, далеко веће интересовање играча на срећу од појединачних лидера странака ипак привлачи прогнозирање излазности на предстојеће изборе.
„Играчи могу да се кладе да ли ће тај одзив бирача бити мањи или већи од одређеног процента. Пре месец дана нудили смо да та граница буде 53 одсто, а сада имамо процене да ће бити мало већи, па смо подигли на 54,2 одсто. Квота да ће изаћи мање гласача од тога је 1,85, а иста је зарада и за оне који кажу да ће их бити више од те границе”, објашњава Радановић и додаје да многи детаљи око избора тренутно нису довољно познати јавности, па неке игре и опције у вези са изборима још нису увршћени у понуду.
Вероватно због те неизвесности највећи број престоничких кладионичара још није ни истакао понуду за биланс предстојећих избора. Једино када су кладионице оствариле озбиљнији добитак било је у другом кругу председничких избора 2012. године, пошто је Томислав Николић победио Бориса Тадића, иако су сви били убеђени у победу тадашњег лидера ДС-а.
