Novosti online

Недостају хотели са две или три звездице

У Србији је протеклих година отворен велики број хотела високе категорије, а иако су страни туристи веома задовољни смештајем и хотелским услугама, стручњаци и надлежни истичу да Београду посебно недостају хотели нижих категорија, превасходно са две или три зведице.

У Србији има укупно 372 хотела, од којих је 109 налази у Београду, а доминирају хотели са четири звездице.

У ресорном министарству кажу да су Србија и Београд све више отворени према свету те да сада многи нашу земљу препознају као повољно тржиште за инвестирање у хотелску индустрију.

Истичу и да је у протеклих неколико година отворен велики број хотела високе категорије који послују у саставу интернационалних хотелских ланаца, што, наводе, Србију чини видљивом и препознатљивом на туристичкој мапи света.

У 2018. години отворено 28 нових хотела од којих се 12 налази у Београду. Неки од њих су „Хилтон”, „Мјусеум”, „Мама Шелтер” као и „Шератон” у Новом Саду, „Гранд хотел Торник” на Златибору, „МК” у Лозници, „ВИР” у Великој Плани…

У Министасртву трговине, туризма и телекомуникација такође истичу да се не гради се само у Београду, већ и у Нишу, Новом Саду, Златибору и другим деловима земље.

Како кажу, има квалитативних помака у односу на претходне године када је највећи број хотела имао категорију три звездице, док данас највећи број хотела „носи” категорију четири звездице.

Директор Пословног удружења хотелијера и ресторатера Србије – ХОРЕС Георги Генов каже да су скоро сви хотели у главном граду Србије реконстрисани и да је услуга у њима адекватна сходно категорији коју имају.

„Београд има добру хотелску и ресторатерску понуду и само у току прошле године отворено је скоро 1.300 соба”, рекао је Генов, истичући да истраживања која спроводи то удружење показују да су страни туристи веома задовољни смештајем и услугама у хотелима, преноси Танјуг.

Како каже, очекује се да ће толико соба бити отворено и ове године што ће значити да ће само у Београду имати скоро 10.000 хотелских соба.

Оно што недостаје је каже, то што има мало правих туристичких хотела, са једном, две или три звездице па тај сегмент услуге употпуњује приватан смештај.

„Објекти са четири или пет звездица су пословни хотели. То је ствар инвеститора, али наша процена је да нам требају хотели са две и три зведице за туристичке групе”, каже Генов.

Закључно са октобром прошле године, попуњеност соба у Београду била је 62 одсто, што је 10 одсто мање у односу на европске градове.

„Ту има доста простора да порадимо на промоцији и квалитету услуга и довођењу туриста и тако повећамо попуњеност”, каже Генов.

Према подацима Туристичке организације Србије, у Србији има 11 хотела са 5 звездица, 109 са 4, 139 хотела са три звездице, 92 хотела са две и 16 хотела са једном звездицом.

У ТОС-у оцењују да се угоститељство и туризам суочавају са бројним, снажним и турбулентним променама, а то се посебно односи на хотелијерство.

Како кажу, расте број хостела у многим градовима Србије што намеће чињеницу за потребом хотела ниже категорије, односно са две звездице.

Неки од проблема на које се указивало у претходном периоду је то што нема увида у то колики удео чини приватан смештај, јер често послују у сивој зони.

Георги Генов каже да статистика показује да је у сивој зони 2.500 смештајних једница, док то удружење процењује да их је бар дупло више.

Генов очекује да ће нови закон о угоститељству решисти проблем приватног смештаја на адекватан начин.

У ресорном министарству наводе да је у циљу сузбијања сиве економије Законом о угоститељству предвиђено увођење Централног информационог система (Е-туриста) у области угоститељства и туризма.

Идеја је да он функционише као централизован електронски информациони систем, који ће садржати све релевантне податке о пружаоцима услуге смештаја и објектима за смештај, преко кога ће се обављати њихова евиденција и уносиће се други подаци који ће бити важни за унапређење промоције и резултате српског туризма.

Циљ успостављања електронског система пријаве и одјаве туриста је обједињавање свих података о пружаоцима услуга смештаја, скраћивање и смањивање броја и трошкова административних процедура, обједињеност података на једном месту и унапређење сарадње и размене података надлежних државних институција…

Такође, новим Законом у угоститељству, који је тренутно у скупштинској процедури у циљу сузбијања сиве економије прописује се да ће се свако издавање смештаја на период краћи од 30 дана сматрати пружањем угоститељских услуга смештаја.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh