• Ekonomija

    Недостатак информација о Србији је највећа препрека инвестицијама

    Након што је Србију прошле године, после више од три деценије, посетио један јапански премијер, данас у званичну посету Београду стиже његов саветник Кентаро Соноура (1972). Правник по образовању, након готово десет година новинарске каријере у једном од пет националних листова Јапана „Јомиори шимбуну” (иначе, најтиражнијем дневном листу на свету, с преко девет милиона примерака), Соноура је изабран у парламент, чиме је започела његова политичка каријера.

    У интервјуу за „Политику” током прошлогодишње посете Београду Шинзо Абе је нарочито истакао да са њим у делегацији долазе представници компанија „којима се Јапан поноси” и изразио уверење у интензивнију сарадњу у предстојећем периоду.

    „Као доказ интересовања јапанских компанија за Србију, 16 представника водећих јапанских компанија пратило је посету премијера Абеа прошле године, укључујући и трговинска предузећа, произвођаче, прехрамбену индустрију, шумарство, транспорт и информационе технологије”, објашњава Соноура за наш лист.

    Да ли су у међувремену реализовани неки конкретни пројекти сарадње српских и јапанских партнера?

    Након посете, дошло је до унапређења економских односа. На пример, „Маекава”, компанија која производи велике фрижидере за пословне потребе, отворила је фабрику у Смедереву, док је ЈТИ, који већ има фабрику у Сенти, направио нову линију производа. Такође, „Иточу” учествује у пројекту јавно-приватног партнерства града Београда који се односи на изградњу београдске депоније Винча, која ће од отпада производити електричну енергију.

    Очекује се и да Јапанска пословна алијанса у Србији, основана у марту 2017. године, буде још активнија после званичног признања од стране Јапанске привредне коморе, у јуну прошле године.

    Мислим да сада можемо да очекујемо да ће економска размена између Јапана и Србије даље развијати, јер је, због посете јапанског премијера, више јапанских предузећа заинтересовано за инвестиције у вашу земљу.

    Шта јапански привредници оцењују као највећу препреку када одлучују о започињању пословног аранжмана у Србији?

    Недостатак информација је највећа препрека повећању инвестиција јапанских компанија у Србију. Чуо сам да је приликом разматрања о улагањима, код руководилаца компанија које не знају довољно о Србији, увек присутна брига о политичкој ситуацији и безбедности.

    А шта су повољне околности?

    Верујем да су најпривлачнији фактори гостопримство и квалитетни српски радници. Кажу да је већина јапанских компанија које су већ инвестирале у Србију веома задовољна пријемом код српске стране, као и квалитетом радника. Битно је да наши људи упознају Србију. Верујем да би било значајно да српска влада пренесе јапанским компанијама позитивне стране своје земље. Када се савлада та препрека, има могућности да се број јапанских предузећа повећа. Такође је важно пренети другим јапанским компанијама поруку компанија које добро послују овде. И јапанска влада покушава да информише Јапанце о предностима инвестирања у Србију, кроз организовање бизнис-семинара и слично. Током посете премијера Абеа Београду, објављено је и да је Јапан одлучио да именује специјалног амбасадора за државе западног Балкана који ће бити задужен за земље које још нису ушле у Европску унију. Како оцењујете досадашњу сарадњу са овим блоком држава?

    Сматрам да су стабилизација и развој западног Балкана, веома битни за међународну заједницу, као и за јединство Европе. Јапан сматра да је однос са Србијом важан, јер је велика земља Западног Балкана и битан фактор за стабилизацију региона. Подржавамо напоре Србије за приступање Европској унији и желимо да подржимо економске и социјалне реформе Србије и сарадњу у региону кроз „иницијативу сарадње Јапана са западним Балканом”.

    Као конкретну меру, као сте сами навели, након посете премијера, именовали смо амбасадора за западни Балкан за јачање дијалога са овим регионом. У мају 2018. године, Хироши Кавамура, први такав амбасадор посетио је Београд због политичког дијалога између две земље како би разговарао о убрзању билатералних односа и мултилатералној сарадњи.

    Сарадња у оквиру те иницијативе покрива разноврсне димензије. За сада смо реализовали програм посете младих са западног Балкана Јапану, Пословни форум западног Балкана у Токију, програм посете новинара са западног Балкана Јапану и Семинар о превенцији катастрофа. Уверен сам да такви приступи доприносе промоцији сарадње и помирења западног Балкана, као и стабилизацији и развоју региона.

    Јапан и Европска унија су почетком фебруара постигли трговински споразум којим је створена највећа зона слободне трговине на свету која покрива око трећине светске економије. Можемо ли из тога закључити да Токио најпре у Европи види партнера за будући економски развој?

    Поводом активирања споразума о економском партнерству између Јапана и Европске уније, створена је једна од највећих економских зона у свету, слободна и прогресивна, која укључује више од 600 милиона људи, приближно 30 посто светског БДП-а и 40 одсто светске трговине.

    Споразум Јапана и ЕУ има стратешко значење, док се протекционистички покрети шире на свет, Јапан и Европска унија, који деле основне вредности, показују целом свету своју политичку одлучност да буду лидери слободне трговине и снажно је гурају напред.

    Уверен сам да ће овај споразум бити нови мотор „Абеномикса” (политика економског опоравка коју је лансирао Шинзо Абе) и да ће допринети економском развоју Јапана и ЕУ кроз повећање трговине и инвестиција узајамним отварањем тржишта, стварањем радних места, као и јачањем конкурентности предузећа.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com