Новоизабрани председник Украјине Володимир Зеленски власник је луксузне виле у једном од најпознатијих летовалишта на Криму, објавили су ових дана поједини руски медији склони сензационализму. Наводно, супруга Зеленског, Елена, купила је то здање 2013. године од олигарха Александра Бурјака.
Оваква информација у другачијим условима вероватно не би привукла посебну пажњу, али све се променило након недавних председничких избора на којима су житељи друге по величини европске државе огромном већином гласова одлучили да „краљу чоколаде” и дотадашњем „првом међу њима” Петру Порошенку виде леђа, а своју будућност ставе у руке једног глумца – Зеленског.
Упркос очекивањима међународне јавности, један од горућих украјинских проблема, онај везан за руско преузимање суверенитета над Кримом, као да је у овој еуфорији – склоњен у страну. Судбина црноморског полуострва је помињана далеко мање од судбине Донбаса, који такође покушава да стекне посебан статус у оквирима украјинске државе.
Иван Апаршин, саветник Зеленског за питања безбедности и одбране, има своје тумачење: „У овом тренутку не видим могућност да Донбас или Крим вратимо војним путем. Не бих то никоме ни саветовао. Губици би били катастрофални. Штавише, они који нас сада подржавају у новим околностима би нам вероватно окренули леђа. Морамо да тражимо другачије методе. Када је реч о Донбасу, прихватљиво решење би могло бити достигнуто у наредних пет година. Крим ће чекати много дуже.”
Овакав однос јасно казује да тим који предводи Зеленски нема намеру да настави „тврду” политику Порошенка, већ да је спреман на другу игру, с много више такта, а мање ината. Настојања одлазећег председника да односе с Русијом сведе на минимум показала су се неуспешним.
Порошенково стратешко приклањање Сједињеним Америчким Државама, и то у тренутку форсираног потискивања Русије из Европе, за циљ је имало отварање Украјини неких нових врата ка Западу, обезбеђење финансијске и безбедносне подршке, инвестиција… Ипак, била је то погрешна рачуница. На Зеленском је сада да покуша да ствари доведе колико-толико у ред и он је јасно поручио: „Спреман сам за преговоре.” Као њихову централну тему означио је сређивање ситуације у Донбасу. Крим је остављен за боља времена. Нескривене сумње у политичко искуство које још од кандидатуре прате Зеленског тешко да ће у тим настојањима бити од пресудне важности. Он не делује сам, има пуну подршку једног од најмоћнијих украјинских олигарха и бившег губернатора Дњепропетровске области – Игора Коломојског. Већи проблем, и њему и онима који га прате, биће то како спречити утицаје из Вашингтона, где више воде бригу о продаји наоружања земљи на ивици економске катастрофе, а мање о судбини њених 45 милиона житеља.
Којим путем би ствари могле да крену видеће се већ при првом сучељавању Зеленског с председником Русије Владимиром Путином: „Надам се да ће предстојећи сусрет у оквирима Нормандијске четворке (Украјина, Русија, Немачка, Француска) показати спремност обе стране на деескалацију”, изјавио је Украјинац.
Тешко је веровати у то да је промена у Кијеву изненадила Москву. Једнако је тешко веровати да у Кремљу немају већ спреман одговор на сваку евентуалну акцију Зеленског или његовог покровитеља Коломојског. Пре ће бити да у том смислу очекују на први корак Вашингтона. Најављена склоност новог председника ка сређивању односа с Русијом, а поготово „спуштању лопте” у вези с променом статуса Крима, Америци свакако није по вољи. Вашингтон на Црно море и даље гледа као на поље свог деловања. Свака евентуална промена у том смислу била би схваћена као – пораз.
