Оно о чему сањају сви ђаци и студенти – да добро запамте градиво и добију најбоље оцене – неки покушавају да остваре набављајући преко интернета „чаробну пилулу” модафинил. Наша саговорница Сара, студент прве године једног београдског факултета, чула је за ту причу и каже да има њених колега које су пробале како делује. Кажу да им пилула омогућава да „ненормално боље памте” и да им „мозак ради сто на сат”.
Притом осећају велику жеђ и глад, а срце им неколико сати јако лупа. Ако модафинил попију поподне, неће моћи да спавају читаву ноћ, преноси Сара искуство своје другарице која је поменуту таблетицу пробала. Средњошколка Анђелија с Дорћола признаје да у њеном друштву неки набављају модафинил, па је хтела и она да проба како делује, али јој је мајка строго забранила, рекавши да је то „нека врста дроге” и да после неће моћи да се одвикне од њене употребе. Њена сазнања говоре да је ова таблетица нарочито популарна међу београдским гимназијалцима.
Ко је у праву? Они млади људи који тврде да су нашли начин да не спавају и све знање спакују у главу за неколико дана, родитељи који се боје новог вида дроге или они који нису спремни ни за какве експерименте. Куцамо на врата стручњака и лекара специјалиста.
Својевремено су га узимали и амерички војни пилоти како их не би преварио сан током летења, мада истраживачи тврде да оне успоравају реакцију особе која их пије и када је неопходно да одмах реагује – догоди се управо супротно.
Већ у први мах наши саговорници истичу је модафинил није намењен здравим људима, па ни за побољшање памћења и будност студената или ђака, при чему њихова (зло)употреба може да изазове зависност и наруши здравље.
Време проведено на студијама многи памте по пробдевеним ноћима и покушајима да се, упркос кампањском приступу током године, „систематски пред испит” спреме за одговарање пред професором. Па како им се посрећи…
Студенти су седамдесетих и осамдесетих година прошлог века будност због учења одржавали бесконачним испијањем кафе. Следеће генерације узимале су енергетска пића, а у најбољем случају природне препарате из апотеке, попут гинко билобе. Данас се отишло корак даље, па је на ред дошла хемија и „модеран” је постао модафинил. Користе га студенти, тинејџери, они који раде ноћу, рецимо таксисти, и други који из неких разлога желе да остану будни и концентрисани. Наша саговорница, млада фармацеуткиња Славица Комненић из Београда, каже да се поменути лек, који код нас није регистрован, набавља илегално, чак и преко више сајтова на интернету. Чула је да га у Индији и Мексику у апотекама дају без рецепта, а у Америци уз препоруку лекара.
Модафинил није на списку контролисаних психоактивних супстанци у Србији, додаје Татјана Обрадовић, фармацеут, такође из Београда.
– То је лек који се користи у терапији одраслих пацијената за лечење претеране поспаности повезане с нарколепсијом, катаплексијом или без ње, због чега се употреба овог лека мора спроводити искључиво под надзором лекара – напомиње наша саговорница. Додаје и да се модафинил користи изузетно код деце и то за лечење хиперактивности с поремећајем пажње – АДХД (Attention deficit hyperactivity disorder). Он делује ослобађајући норадреналин у централном нервном систему, који је идентичан психоактивним супстанцама из групе амфетамина, као што су спид – амфетамин, кристал мет – метамфетамин, или екстази.
– Метамфетамин поспешује когнитивне способности и то је разлог зашто га (зло)употребљавају студенти – примећује Татјана Обрадовић и открива нам да је у последње време примећена и злоупотреба спида међу студентима, такође због повећања будности и пажње. Додаје да академци често користе и кофеинске суплементе који повећавају будност. Углавном, модафинила нема у нашим апотекама, може се набавити само на црном тржишту, а уочено је и да се продаје преко одређених затворених група на Фејсбуку по цени од 300 динара по таблети, истиче наша саговорница.
Др Бојан Јашовић, кардиолог, начелник Кардиологије КБЦ Звездара, наглашава да злоупотреба поменутог психоактивног лека може да доведе до пораста крвног притиска и појачаног срчаног рада. Могуће је да изазове аритмију и бол у грудима, али и да „произведе” крварење и различите промене на кожи. Овај специјалиста подсећа да се веома озбиљан и лош утицај пилула на организам огледа и у појави несанице, која може да поприми најтеже облике. Чини се, када се све поменуто сабере, превисока је то цена за једну оцену у дневнику или положен испит на факултету.
И др Александра Вујошевића, психијатра у Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој улици у Београду, замолили смо за мишљење.
– Знам да је модафинил регистрован у Америци за лечење нарколепсије, при чему може да узрокује губитак оријентације у времену, несаницу и главобоље, а уз то је и неуротоксичан. Нека истраживања овог, како га називају „првог паметног лека”, показују да подстиче будност и когнитивне функције – истиче др Вујошевић. –Иако га карактерише слабије дејство од амфетамина, поприличан је његов потенцијал у изазивању зависности, с обзиром на то да делује преко трансмитера у мозгу. Ових пилула има у Србији, по мом мишљењу за сада не у претерано великом обиму. Студентима заиста нису потребне јер су се научници сложили у оцени да од модафинила нико неће постати ни паметнији нити креативнији. Напротив, могу једино да уђу у врзино зависничко коло – упозорава овај наш психијатар.
После свега рекло би се да је боље да ђаци и студенти охладе главу на време, забораве на чаробне таблетице и – загреју столицу.
