Канцеларија за КиМ нема нових званичних информација о хапшењу пет особа осумњичених за трговину људским органима на једној приватној клиници у Приштини, нити о томе ко су жртве. Како је за „Политику” изјавио Милован Дрецун, шеф те канцеларије, сва сазнања која има о томе потичу из медија, па стога нема никаквих информација из којих се може закључити да је међу жртвама било и Срба, како се спекулише.
„Немамо начина да сазнамо више о овом случају”, рекао је Дрецун.
Косовска полиција је саопштила да је 2. и 3. априла привела петоро осумњичених за незаконите трансплантације и кријумчарење људских органа и ћелија и неодговорно лечење у једној приватној болници у Приштини. Суд је јуче одредио меру кућног притвора за петоро ухапшених у приватној клиници „Бехар Кушари”, преносе јуче приштински медији. Они наводе да је приведен доктор који је био укључен у процес издвајања наследног материјала од грађана, двојица болничких менаџера и две медицинске сестре. Приписује им се продаја генетског материјала и употреба ћелија парова без њиховог одобрења.
Истрага је, наводи се, трајала осам месеци, а полицијска акција хапшења и претреса клинике изведена је на основу информација Дирекције за истрагу трговине људима у сарадњи са Одељењем за тешка кривична дела у Основном тужилаштву у Приштини.
Познато је да је на КиМ и раније било илегалних трансплантација људских органа. Има индиција да је ова врста криминала повезана са две деценије старим случајем „жута кућа” у којем су жртве биле отети Срби, јер укључује окриље власти. Да ли о томе има или нема доказа знаће се када се изјасни тужилац Џек Смит, који истражује злочине ОВК и наводно испитује све информације. Чак и да у најновијим догађајима на приштинској клиници није било српских жртава, сваки случај илегалне трговине људским органима на Косову могао би да буде значајан за Србију.
Крајем 2010. године, швајцарски сенатор Дик Марти написао је извештај о истрази поводом открића хашке тужитељке Карле Дел Понте да су на Косову почињени злочини који укључују трговину људским органима. У Мартијевом извештају помиње се да је криминал ове врсте настављен и касније, што је потврдила и истрага Еулекса у вези са приштинском клиником „Медикус”, девет година касније. Утврђено је да су у тој болници оперисани људи из разних европских земаља који су због сиромаштва добровољно долазили на Косово и продавали бубреге криминалној групи која их је по вишеструко већим ценама пресађивала клијентима из западне Европе. Људски бубрег на црном тржишту може достићи цену и до 100.000 евра.
Еулекс је пре нешто више од годину дана, уочи почетка рада новог суда за злочине ОВК у Хагу, одустао од кривичног гоњења осумњичених у случају „Медикус два”, које је Марти директно повезао са случајем „жута кућа”. Због оцене Еулекса да против њих нема доказа, амнестирани су бивши посланик ДПК и кардиолог Шаип Муја, бивши министар здравља Аљуш Гаши и бивши председник Општинског суда у Приштини Нухи Ука, Шкељзен Сиљај, Ринон Дервиши, Осман Мехмети и Фљамур Богај.
Случај клинике „Медикус један” покренут је 2008. године, када је на аеродрому заустављен турски држављанин са свежом раном од операције којом му је извађен бубрег. Директор „Медикуса” Љутфи Дервиши и његов син Арбан су 2013. осуђен на осам и седам година затвора. Обојици је суђено у одсуству, исто као и турском доктору Јусуфу Сонмезу и Израелцу Моши Харелу, који су у оптужници били означени као вође криминалне групе. Харел је прошле године ухапшен на Кипру. Означен је као мозак акција у којима је обављено, како се сумња, око 30 нелегалних трансплантација бубрега.
Дик Марти указао је на везу између догађања на клиници „Медикус” и случаја „жута кућа”. Према наводима оптужнице за „Медикус”, трансплантације у тој болници одвијале су се уз знање привремене владе Косова и њених тадашњих званичника, што повезује ова два случаја организованог криминала.
Специјално тужилаштво за злочине ОВК у Хагу у тајности истражује информације о српским жртвама трговине органима али ниједна оптужница још није подигнута. Србија је понудила исказе осморице бивших припадника ОВК који су још 2003. године дали изјаве и били спремни да сведоче против својих вођа о злочинима над Србима којима су узимани витални људски органи, а затим су њихова тела превезена у северну и централну Албанију и тамо закопана. Клинике које су обављале нелегалне операције откривене су у Азербејџану, у Еквадору, у Јужној Африци и у још неким државама. Жртве су били Руси, Казахстанци, Турци и Молдавци који су због сиромаштва добровољно продавали своје органе, а куповали су их богати пацијенти из Канаде Немачке и САД.
